Голман Тибор Иванишевић: Увек у служби репрезентације

ЗАГРЕБ: Против Француза наш голман Тибор Иванишевић добио је прву праву шансу на Европском првенству. Иако смо доживели резултатски фијаско (30:39), Иванишевић се представио у лепом светлу против светских првака и 30 минута проведених међу стативама било је довољно да покаже да није случајно добио селекторов позив.

„Драго ми је што сам добио шансу, што сам имао солидан учинак, али нисмо резултатски добро прошли, па самим тим и целокупан утисак добија другу димензију. Играли смо против Француза, знамо добро ко су они и жао ми је што смо после доброг почетка ушли у лошу фазу игре, која не заслужује пролазне оцене“, рекао је Иванишевић.

Како си се носио с чињеницом да на prеthodnim утакмицама ниси добијао већу минутажу?

„Ја то не гледам тако и тиме уопште нисам оптерећен. Овде сам у служби земље коју представљам. Никада не размишљам о томе колико ћу и да ли ћу бранити, зна се ко одлучује о томе. Овде нико не треба да буде изнад грба, нити тако да се постави. Колико год добијеш шансу требало би да даш максимум и да се представиш у што бољем светлу и да будеш део тима. Некада добијеш већу или мању минутажу, на крају када се подвуче црта све то дође на своје место.“

Ово је твој деби, какве утиске носиш?

„Дебитовао сам на најјачем такмичењу, то је велико искуство за мене, драго ми је да сам учешћем на ЕП испунио сан. Утисак је могао да буде и бољи да смо остварили бољи резултат. Имајући у виду стање у српском рукомету, ово је само степеница у повратку на старе стазе. Ништа се не може преко ноћи, за боље резултате потребно је време.“

Ти и Цупара сте млади а добили сте шансу да браните боје Србије?

„Нас двојица смо почели каријеру у Вождовцу, потом смо играли у Звезди, на ЕП смо цимери. Узајамно се поштујемо, један другом смо подршка, свесни смо ситауције у којој смо се нашли. Пре нас су и старији голмани били дебитанти у репрезентацији. Без обзира на резултате, сматрам да смо пружили добре партије.“

Срећно сте прошли у други круг, како оцењујеш игру нашег тима?

„Некада срећа треба и да се заслужи. На шампионату је било одличних екипа које су играле добро, али се нису пласирале у други круг. Ово је за мене прво велико такмичење у сениорској репрезентацији. Сви треба да гледамо позитивне ствари које су се овде десиле. Наравно да је велики успех што смо прошли у други круг, ако се има у виду да је Србија само 2006. и као домаћин 2012. успела да дође до главне рунде. То је по мени позитивно што се десило у Хрватској. Треба имати у виду да је у екипи много било дебитаната и да ће им ово искуство много значити за будућност. Амбијент у Сплиту, када смо играли против Хрвата, ће свако од нас памтити за цео живот, без обзира на крајњи резултат. Значиће ми за клупску и за репрезентативну каријеру.“

Пред вама последња утакмица на ЕП, против Белорусије, која као и Србија нема освојен бод у другој фази?

„Можда је то за нас најважнија утакмица, не само резултатски. Победа би нам значила много на психолошком плану, зато ћемо дати и последњи атом снаге да славимо. Знам да ће бити много тешко, јер смо сви овде дошли из клубова у којима смо одиграли велики број утакмица, без одмора смо прошли припреме и контролне мечеве и ако узмемо целокупну ситуацију овде на шампионату, онда је јасно да ће бити тешко пронаћи нову снаги и енергију да бисмо се победом опростили од ЕП. Надам се да ће бити све како ваља. То би било важно и као увертира за предстојећи бараж за СП“, казао је Тибор Иванишевић.

Текст и фото: Јово Галић

Србија у срцу

Нисмо се прославили на овом Европском првенству рукометаша, ни игром, ни резултатима, ни вођењем репрезентације. Укратко, доживели смо фијаско. Ипак, више од резултата горак утисак оставио је  наступ пред медијима селектора Јовице Цветковића, који свој народ назива „малим и никаквим", а своју државу „клозетом Европе".

Србија и српски народ су у два светска рата изишли као победници и  једна је од ретких држава у свету која резултате својих спортиста вреднује националним признањем - националном пензијом. Без тог редовног месечног примања, које и није тако мало, многи истакнути спортисти би по завршетку каријере живели јако тешко. А новац за национална признања издваја се из примања тог „малог, ништавног" српског народа.

Нико нема право да о својој земљи прича на тако ружан начин, Србија је огромној већини овог народа у срцу.

Ј. Г.