MALA ISTORIJSKA ČITANKA - OLIMPIJSKE IGRE Od bojkota i terorizma do koronavirusa

Od sportskih dešavanja ostala je upamćena finalna utakmica u košarci između SAD i SSSR. Amerikanci su zbog dodavanja vremena u dva navrata i pobedničkog koša SSSR u poslednjoj sekundi, smatrali da su oštećeni i uložili su žalbu koja je odbijena. Zbog toga nisu hteli da prime srebrne medalje koje se do danas čuvaju u minhenskoj banci. Naši rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici, a Mate Parlov je osvojio prvo zlato u boksu. Srebrnu medalju osvojio je rvač Josip Čorak i bronzane bokser Zvonimir Vujin i rvač Milan Nenadić. Prvi masovni bojkot OI desio se u Montrealu 1976. godine zbog učešća sportista Novog Zelanda čiji su ragbisti gostovali u Južnoj Africi, koja je u to vreme bila izbačena  iz olimpijske porodice zbog rasizma. Igre u Montrealu napustilo je 29 zemalja (27 afričkih). Ostaće zabeleženo i da je četrnaestogodišnja rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, postigla u sedam različitih vežbi ocenu 10 i osvojila tri zlatne medalje, uključujući onu iz višeboja. Jugoslovenski sportisti doneli su kući osam medalja i to dve zlatne i po tri srebrne i bronzane. Zlatom su se okitili kanuista Matija Ljubek i rvač Momir Petković.

Četiri godine kasnije na OI u Moskvi 1982. godine bojkot se nastavio. Ovog puta američki sportisti nisu učestvovali jer je predsednik SAD Džimi Karter hteo da „kazni” Moskvu zbog intervencije u Avganistanu. Bojkotu se pridružilo 58 zemalja. Te godine zlatne medalje osvojili su jugoslovenski košarkaši i Slobodan Kačar u boksu. Na OI u Los Anđelesu 1984. godine SSSR nije učestvovala zbog navodnih bezbednosnih razloga, a bojkotu se pridružilo još 18 zemalja istočnog bloka, osim Rumunije. Iz Jugoslavije je doputovalo 140 sportista, koji su osvojili rekordan broj medalja – 18 (po sedam zlata i bronzi i četiri srebra). Zlatne medalje osvojili su vaterpolisti, rukometaši, rukometašice, rvači Šaban Trstena, Vlado Lisjak, kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović (C-2) i bokser Anton Josipović. Posle dva velika bojkota na OI u Južnoj Koreji 1988. godine u Seulu okupio se rekordan broj zemalja iako nisu učestvovale Severna Koreja, Kuba, Etiopija i Nikaragva. Učešće je bilo dozvoljeno i profesionalnim igračima, čime je MOK definitivno napustio krute amaterske principe koji su važili decenijama.Ovog puta jugoslovenski sportisti osvojili su 12 odličja i to tri zlata, četiri srebra i pet bronzi. Zlatne medalje osvojili su Jasna Šekarić i Goran Maksimović u streljaštvu i vaterpolisti.

Iako je obezbeđenje bilo na visokom nivou na OI 1996. godine u Atlanti u  Parku olimpijske stogodišnjice, neposredno nakon anonimne dojave telefonom eksplodirala je bomba kućne izrade i odnela dva života, ugrozivši teže ili lakše još 112. Boje Jugoslavije branilo je 68 sportista, a zlatnu i bronzanu medalju osvojila je strelac Aleksandra Ivošev, košarkaši srebrnu i odbojkaši bronzanu.

Prvi pad na dopingu

Na otvaranju OI u Meksiku 1968. godine je po prvi puta čast paljenja olimpijskog plamena bila dodeljena ženi- atletičarki Normi Enriketa Basilio de Kotelo. Te OI su bile specifiče jer su održane na nadmorskoj visini 2.240 metara, pa je za pojedine sportove redak vazduh pogodovao u postizanju dobrih rezultata, posebno u disicplinama skok udalj i uvis i skok s motkom. Po prvi put je je uvedena doping kontrola, a prvi koji je diskvalifikovan je bio švetski takmičar u modernom petoboju Hans Gunar Liljenvol zbog korišćenja alkohola. Jugoslovenski sportisti su se na ovim OI okitili sa osam medalja – plivačica Đurđa Bjedov je osvojila zlatnu i srebrnu medalju, vaterpolisti i gimnastičar Miroslav Cerar zlatne, košarkaši i rvač Stevan Horvat srebrne, a bokser Zvonimir Vujin i rvač Branislav Simić bronzane.

Posle 44 godine Australija je 2000. godine ponovo bila domaćin Igara. Postavljen je i rekord po broju zemalja osvajača trofeja – 80. Jugoslavenski sportisti su tri medalje – zlatnu odbojkaši, srebrnu Jasna Šekarić u streljaštvu i bronzanu vaterpolisti. Letnje olimpijske igre su se 2004. godine „vratile kući” u Atinu. Njih je obeležila borba protiv dopinga u kojoj je „palo” 23 sportista, uključujući i šestoro osvajača medalja. Naši sportisti osvojili su dve medalje i to Jasna Šekarić u gađanju vazdušnim pištoljem i vaterpolisti. Na OI u Pekingu 2008. godine programu je dodato devet novih disciplina. Milorad Čavić osvojio je srebro u plivanju i Novak Đoković u tenisu i vaterpolo reprezentacija okitili su se bronzama.

London je 2012. godine bio treći put domaćin OI, a Srbija je obeležila 100 godina od prvog učešća njenih sportista na Igrama. Za Srbiju su medelje osvojili Srbija je Milica Mandić zlato u tekvondou, Ivana Maksimović srebro u streljaštvu i Andrija Zlatić u streljaštvu i vaterpolo reprezentacija bronze. Četiri godine kasnije po prvi put južnoamerička zemlja bila je domaćin Igara i to Brazil (Rio de Žaneir). Od srpskih sportisa Davor Štefanek (rvanje) i muška vaterpolo reprezentacija osvojili su zlato, Tijana Bogdanović (tekvondo), Marko Tomićević i Milenko Zorić (kajak), ženska odbojkaška reprezentacija, muška košarkaška reprezentacija srebro, a Ivana Španović (atletika) i ženska košarkaška reprezentacija bronzu. OI u Tokiju 2021. predstavljale su demonstraciju jedinstva i solidarnosti celog sveta da se prvi put od izbijanja pandemije koronavirusa okupi kako bi se održale Igre koje su bile fokusirane samo na ono što je najbitnije: slavljenje sporta i sportista. Srbija je prvi put imala predstavnike u ekipnoj konkurenciji u stonom tenisu, u ženskoj konkurenciji u boksu, u debitantskim sportovima na olimpijskim igrama, 3 na 3 i karateu, a po prvi put nakon raspada Jugoslavije predstavnika u slobodnom stilu u rvanju. Zlato je osvojali Milica Mandić u tekvondou, Jovana Perković u krateu, vaterpolisti, srebro damir Mikice u streljaštvu, a bronze muška basket reprezentacija, Tijana Bogdanović u tekvondou, Milenko Sebić u Streluaštvu, Zurab Datunašvili u rvanju i odbojkašice.

Silvia Kovač