MALA ISTORIJSKA ČITANKA U SUSRET OLIMPIJSKIM IGRAMA U PARIZU (2) Za Tarzana tri zlata i bronza

Bile su veoma važne i za našu državu, jer su dva takmičara nastupali pod zastavom Kraljevine Srbije. Dragutin Tomašević je u maratonu zauzeo 37 mesto od 68 takmičara, dok je Dušan Milošević ispao u kvalifikacijama u trci na 100 metara.

Dve godine kasnije izbio je Prvi svetski rat (1914 - 1918), zbog čega OI, koje su trebale biti organizovane u Berlinu 1916. godine, nisu održane, ali se, uprkos tome računaju kao šeste. Tokom rata stradalo je oko 40 miliona ljudi, a među njima je bilo i 143 olimpijaca i nažalost i naš takmičar, nosilac zastave Dragutin Tomašević. Po završetku rata prvi put se zaviorila olimpijska zastava sa pet krugova u Antverpenu 1920. godine. Novoformiranu Kraljevinu SHS predstavljala je fudbalska reprezentacija koja je izgubila jedinu utakmicu koju je odigrala. Poraz, u prvoj zvaničnoj međunarodnoj utakmici naših fudbalera, nanela je Čehoslovačka rezultatom 7:0.

Nešto manje od četvrt veka kasnije Pariz je ponovo bio domaćin OI. Kao prateća manifestacija održana je i „Međunarodna nedelja zimskih sportova”, i to od 25. januara do 5. februara 1924. godine, koju je kasnije MOK proglasio Zimskim olimpijskim igrama. Na Igrama je učestvovao i glumac, poznat po ulozi Tarzana, Džoni Vajsmiler, koji je osvojio tri zlatne medalje u plivanju i bronzanu u vaterpolu. Za Kraljevinu SHS nastupilo je 38 takmičara - fudbaleri, atletičari, biciklisti, gimnastičatri, plivači, rvači i takmičar u konjičkim sportovima. Osvojene su i prve olimpijske medalje. Leon Štukelj okitio se zlatom u višeboju i na vratilu. U ukupnom plasmanu naša reprezentacija je zauzela 14 mesto od 44 zemlje.

Na drugom predavanju u Muzeju Vojvodine gost je bio odbojkaš Vasa Mijić koji je 2000. godine osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju. On je sa posetiocima podelio kakva osećanja naviru kada se stane na pobedničko postolje i kako izgleda dosanjati olimpijski san. Na narednom predavanju „Kad zahladi na Olimpijadi”, u sredu, 17. jula od 20 časova gost će biti vaterpolista i osvajač dve zlatne medalje 2016. u Rio de Ženeiru i 2021. godine u Tokiju Branilav Mitrović.

 

Olimpijski plamen zapaljen je prvi put na Igrama u Amsterdamu 1928. godine. Po prvi put je 3.014 sportista iz 46 zemalja prodefilovalo, i to tako da su Grci, kao osnivači OI, prvi izašli, zatim sportisti ostalih zemalja po abacednom redu imena država, te kao zadnji predstavnici zemlje domaćina, Holandije, dok su u organizaciji prvi put sponzorstvima pomogle i komercijalne firme, kao što je koka-kola. Naša reprezentacija je brojala 34 takmičara u fudbalu, gimnastici, atletici, mačevanju, rvanju. Leon Štukelj ponovo je osvojio zalato i bronzu, Josip Primožič srebro i Stane Dragan u preskoku konja bronzu, a ekipnu bronzu su osvojili višebojci.

Naredne OI 1932. godine preselile su se ponovo na severnoamarički kontinent, u Los Anđeles, i ostale upamćene po velikoj ekonomskoj krizi. Iz tog razloga brojne zemalje su morale odustati od slanja sportista, tako da je u poređenju s prethodnim Igrama broj takmičara bio dvostruko manji, iako je postavljeno 18 svetskih rekorda. Ozbiljnost finansijske oskudice najbolje oslikava anegdota prema kojoj su 82 brazilska takmičara prodavali kafu kako bi sakupili novac za odlazak i boravak na OI. Po prvi put je za potrebe smeštaja sportista izgrađeno Olimpijsko selo i prvi put je korišćena foto-finiš kamera. Kraljevina Jugoslavija nije slala učesnike, ali je Veljko Narančić odlučio da samostalno finansira svoj odlazak na Igre i takmiči se u atletici i bacanju diska. Zahvaljujući toj odluci očuvan je kontinuitet učešća naše zemlje na OI.

Kontroverznoj režiserki Leni Rifenštal poveren je zadatak da napravi film o OI u Berlinu. Ona je snimila oko 400 kilometara materijala i montirala ga dve godine. Konačni rezultat je delo „Olimpija”, koji je ne samo u umetničkom smislu, postavio mnoge standarde u snimanju sportskih događaja koji se primenjuju i danas.

 

Pod tamnom senkom nacizma OI Berlinu organizovane su 1936. godine. Bila je to odlična prilika da Nacistička partija promoviše svoju ideologiju pred 4.000 učesnika i televizijskim prenosom. Prvi put je olimpijski plamen zapaljen u drevnoj Olimpiji prenet je štafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja. Mada su Nemci dominirali u mnogim sportovima, trijumfi sportista iz drugih zemalja dolazili su kao šamari nacističkoj filozofiji. Najpoznatiji od njih bio je afroamerikanac Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje (u trci na 100 i 200 metara, u skoku udalj i štafeti 4 puta 100 metara), što je izazvalo rasne tenzije. Kraljevina Jugoslavija je učestvovala sa 86 sportista u 12 sportova: atletici, biciklizmu, vaterpolu, gimnastici, veslanju, gimnastici, jedrenju, kajaku i kanuu, mačevanju, plivanju, rvanju i skokovima u vodu. Jedinu medalju, sredbro, u vežbi na krugovima, osvojio je gimnastičar Leon Štukelj i time završio olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja – tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane. Taj učinak obezbedio mu je titulu najuspešnijeg olimpijca Jugoslavije svih vremena pošto je od od 1924. do 1936. godine šest medalja.

Silvia Kovač