U prvom planu sve osim košarke ODJECI NEDAVNO ZAVRŠENOG KUPA RADIVOJA KORAĆA

Donekle, jer je izveštač „Dnevnika“ sa lica mesta (ponovo) mogao da se uveri u to koliko izazovima organizacije takvog turnira koji je poznato šta nosi sa sobom teško može da se odgovori. Sama novinarska loža bila je već drugu godinu zaredom izmeštena na takvom mestu da je, osim nekolicini kolega iz prvog reda, gotovo onemogućeno da se pravi utakmica zbog nedostatka vidljivosti, što se posebno odnosi na finale između Partizana i Crvene zvezde.

Ispred lože su bili navijači koji nisu imali mira, preko je bila stavljena zastava „Grobara“, a nekoliko puta je u neposrednoj blizini palo i nekoliko baklji. Kao da je u pitanju ratna zona. Posle baklji i otežane vidljivosti, prilikom silaska na parket na dodelu pehara, kolege, ali i igrači i treneri, prisustvovali su trenutku kada su navijači Partizana „topovskim udarom“ pogodili teren blizu jednog od dva koša. Izvinjenja organizatora u vezi sa uslovima, kao i to što su ispraćajući novinare sa olakšanjem najavljivali da će od naredne godine turnir biti premešten u Beograd, dovoljno govori o tome koliko su svi jedva čekali da se ovo završi.

A tako ne bi trebalo da bude. Bilo koji grad bi trebalo da bude festival košarke četiri dana, a ne bojno bolje ili mesto na kojem će zarad pobede Partizana ili Crvene zvezde biti ugroženo ono zbog čega su svi tu, a u pitanju je sama igra. Svu tu atmosferu kreirali su i najbitniji akteri turnira. Košarkaški savez Srbije je ponovo bio nespretan sa sudijama. Najbolji nisu sudili najbolje utakmice, delom zbog „privatnih obaveza“ poput evroligaških arbitara Jurasa i Nikolića, delom i zbog „nedostatka želje“ kao u slučaju Beloševića i Jovčića, najiskusnijih. Tako se došlo do toga da jedan od onih koji će deliti pravdu u finalu bude isti sudija koji je bio član trojke iz utakmice Spartak – FMP, kada u samoj završnici nije sviran očigledan prekršaj na Spartakovom Nikoliću, koji je povučen za ruku, što je na kraju i presudilo.

Kao da je taj okršaj bio i nagoveštaj svega što će uslediti. Spartak je objavio sliku sa „dokazom“ i opisom „košarka u Srbiji“, što je trener Partizana Željko Obradović iskoristio da na „Dnevnikovo“ pitanje pred finale ukaže na potencijalne neregularnosti u finalu i baci u sumnju način na koji se sudije određuju za borbu za trofej. Tako je i predsednik Saveza Nebojša Čović odmah potom održao konferenciju za medije i sve se pretvorilo u propagandni šou Crvene zvezde i Partizana, odnosno Saveza i Partizana. Na kraju, tokom finalne utakmice, ponovo pregršt spornih odluka i na kraju pobeda crveno-belih. Rezultat svega je da se o igri ponovo manje priča i da se o svemu ovome već sluša poslednjih 15 godina iznova i iznova. Akteri se menjaju, a ambijent ostaje isti. Srbija je daleko od toga da bude zemlja košarke.

V. M. Petrović