Jovanović s novim stručnim štabom: Treće mesto ostaje primarni cilj Voše

– Mi ne odustajemo od našeg cilja, to je treće mesto na kraju sezone. Mislim da još imamo šansi da se za to izborimo. Biće teško, ali ne odustajemo – rekao je Jovanović, zahvaljujući pritom Milanu Rastavcu i njegovom štabu koji su, kako je naglasio, u Vojvodinu doneli dosta dobrih stvari, ali da je šok terapija morala da usledi posle dva uzastopna remija u susretima sa ekipama iz donjeg dela tabele.

– Svima nam je jasno gde se nalazimo i to da trenutna pozicija nije bila u planu na početku sezone – rekao je Radoslav Batak u prvom obraćanju novinarima. – Šesto mesto ne može da zadovoljni nikoga u Vojvodini, jer naš klub po svojoj tradiciji, po uslovima i po igračkom kadru, Upravnom odboru, gradu, navijačima zaslužuje i mora svake godine da igra u Evropi. Iz ove perspektive znam da cilj nije lagan, ali mi ne bismo bili tu i ne bismo razmišljali pozitivno da ne verujemo u projekat i da ne verujemo u mogućnost da igrače, koji imaju znanje i kvalitet, vratimo na pravi kolosek.

U Batakovom stručnom štabu su Milan Stepanov, Dušan Bajić i Nikola Kovačević, kao i kondicioni trener Aleksandar Jovančević, koji je posle angažovanja u mnogim pojedinačnim i kolektivnim sportovima novosadskih klubova, prvi put pozvan da radi i u fudbalskom klubu. Svi oni, bez zadrške, slede i podržavaju ambiciozne najave novog šefa, uz naglasak da su još kao igrači iste generacije, računajući i sportskog direktora, imali priliku da se upoznaju i da odrede zajedničke vrednosti, koje sada imaju priliku da pretoče u trenersku praksu u nezavidnom momentu Vojvodininog rezultatskog posrtanja.

U Niš po bodove

Malo je vremena imao Radoslav Batak na raspolaganju za pripremu ekipe za gostovanje u Nišu. Uprkos tom hendikepu, najavio je pozitivan rezultat i povratak Vojvodine na evropsku poziciju.

– Sa igračima sam razgovarao šta je to što bi moglo da se popravi u najkraćem roku da bismo postigli pozitivan rezultat – rekao je Batak. – Imali smo sastanak na kome sam im skrenuo pažnju na nešto što ću im ponavljati svakodnevno, da su u velikom klubu, da imaju više nego dobre plate za naše uslove, da imaju ozbiljnu organizaciju u klubu i da moraju da na to adekvatno odgovore i uzvrate. Što se Radničkog tiče, u poslednje tri utakmice oni nisu postigli gol, znamo kako igraju, znamo Lalatovića, koji je sa našim klubom osvojio Kup Srbije. Utakmicu započinjemo sa respektom prema protivniku, uz verovanje da imamo kvalitet i da znamo šta hoćemo, a to je da se posle gostovanja u Nišu vratimo na poziciju na tabeli koja nas vodi u Evropu.

– Zajedno smo ginuli za ovaj klub kao igrači i ne bismo bili tu da se bojima izazova – komentar je Milana Stepanova. – Daćemo sve od sebe da što duže ostanemo ovde i da opravdamo očekivanja. Ne bih dužio, uvek sam više voleo da pričam na terenu i kao igrač i sada kao član Batakovog štaba.

Dušan Bajić se na fudbalskoj sceni legitimisao učinkom u TSC– u i u Proleteru, a angažman u Vojvodini prihvatio je kao mogućnost da radi sa igračima koje je kao trener u omladinskoj školi Vojvodine usmeravao ka fudbalskim izazovima profesionalnog nivoa. Jedinstveni stav i opredeljenje novog šefa i njegovih saradnika u saglasnosti je sa dugoročnim evropski proklamovanog cilja Vojvodine. Svi su, takođe, saglasni da Vojvodina ima i igrače i uslove za evropske izazove, rizikujući tako taman u meri u kojoj je i Milan Rastavac rizikovao. U fudbalu, naročito srpskom, bez rizika nema ni mogućnosti za opstanak na trenerskoj sceni, u skladu sa onom narodnom „pukovnik ili pokojnik“, pitanje je sad.

L. Bakmaz