Fudbalerka Nikolina Milić sa Čeneja merka reprezentativni dres

Njen FK Petrika je u Košicama zauzeo prvo mesto, pobedivši domaćine, mađarski Miškolc i slovački Ružomberok, a odbrana je bila kao stena, bez primljenog gola. U tom bedemu prednjačila je  Nikolina, ali kuriozitet je činjenica da je to bio turnir dečaka, a ona je bila jedina dama na terenu! To je u ovom uzrastu dozvoljeno.

Nikolina igra na mestu štopera, a njeni fudbalski učitelji tvrde da kada odigra kako zna i ume – neprelazna je. Poseduje mirnoću, fudbalsku inteligenciju, dobro se postavlja i čita igru, ne plaši se duela. To je postigla manje zahvaljujući talentu, a mnogo više velikim radom i posvećenošću, od kada je kao dete na Čeneju, gde živi s majkom, prvi put potrčala za loptom. I sada tri puta nedeljno putije iz svog sela u Novi Sad na treninge i utakmice, nikada ne izostaje, ništa joj nije teško.

„Počela sam da igram fudbal sa dečacima kada sam imala osam godina“, kaže Nikolina. 

Lakat trpi, psovke ne

Sigurno da nije lako dami u kopačkama među muškim kolegama, pogotovo kada proradi dečačka sujeta. 

„Saigrači u klubu su dobri prema meni, fizički su jači ali nikada ne startuju grubo na mene. Sa druge strane, dešava se da kada čuvam protivničkog igrača i oduzmem mu mnoštvo lopti, počinje laktanje i grubi startovi, nekad me namerno nagazi kopačkom... Ipak, sve to istrpim. Iznerviram se samo kada me psuju“, kaže Nikolina.

„Tri godine kasnije, trener Dušan Dragin je sa Čeneja prešao u FK Petrika i poveo me sa sobom. Prvo sam igrala u napadu, potom na poziciji zadnjeg veznog, a sada sam štoper, što mi odgovara.“

Jedan od trenera u klubu, Nemanja Petrika, ima objašnjenje za Nikolinin razvojni put, te zašto igra u muškoj konkurenciji.  „Nikolina je imala više poziva iz ŽFK Vojvodine, ali siguran sam da bi u  ženskom fudbalu manje napredovala, jer je konkurencija slabija. Na zimskoj polusezoni, kada napuni 15 godina i stekne pravo igranja za prvi tim, Vojvodina je logičan i po meni, pravi izbor za nastavak njene karijere.“

I mlada dama sa Čeneja razmišlja na sličan način. 

„Vojvodina je verovatno moj budući klub. Mnogo volim fudbal i uživam igrajući ga. Gde će me odvesti fudbalski putevi - ne znam, ali silno želim da jednog dana zaigram za reprezentaciju Srbije“, kaže Nikolina Milić, a mi ne sumnjamo da će joj se želja ispuniti.

D. Knežić