Vlajkov: Ambasada Bugarske od 2021. kontakt tačka NATO u Srbiji

“Želimo da tokom ove dve godine, tokom kojih će moja ambasada biti kontakt tačka u Srbiji, učinimo ovu saradnju praktičnijom i da ljudi shvate smisao te saradnje. Veoma je važno da ljudi iz Srbije i društvo znaju da je NATO organizacija koja je veoma korisna za ljude“, rekao je Vlajkov na "Beogradskoj NATO nedelji" u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS).



Istakao je da je veoma važno da postoji novo razumevanje u srpskom društvu o tome šta je NATO i dodao da su vrednosti EU i NATO praktično iste, a kao primer naveo je demokratiju, ljudska prava, vladavinu prava i dobrosusedske odnose.



“AKo Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana prihavataju vrednosti EU prirodno je da usvajaju vrednosti NATO-a jer su one praktično iste”, rekao je Vlajkov i dodao da je važno kako političari objašnjavaju povezanost tih vrednosti.



Ukazao je i na činjenicu da se od deklaracije u Solunu 2003. godine nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije pridružila EU, ali je istakao da je Bugarska, tokom predsedavanja Savetu EU, uspela da skrene pažnju evropskim institucijama i zemljama članicama da vrate na agendu pitanje proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.



Osvrnuo se i na iskustvo Bugarske kada je reč o NATO, navodeći da u toj zemlji u početku nije postojao konsenzus po tom pitanju i da je trebalo sedam godina da se on postigne.

Komanesku: Integrisanjem ZB,EU se dokazuje kao globalni igrač

BEOGRAD: Bivši ministar spoljnih poslova Rumunije Lazar Komanesku rekao je danas da potpuna evropska integracija zemalja na Zapadnom Balkanu nije samo interes EU, već i dokazivanje njene sposobnosti da deluje kao globalni akter.



"Ako vidimo povečano takmičenje u regionu između bitnih aktera izvan regiona poput Rusija i Kine, dovoljno je da shvatimo koliko je važno za zemlje na Zapadnom Balkanu da postanu članice EU", rekao je Komanesku na onlajn panelu "Stabilnost i prosperitet transatlantske zajednice" u okvirima "Beogradske NATO nedelje" u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS).



Kako je istakao, 17 godina posle Samita u Solunu i dalje ni jedna zemlja iz ovog regiona nije postala članica EU.



Međutim, Komanesku je dodao da su primetni i neki pozitivni pomaci poput odluke prošlog marta za početak pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i aktivnosti u okviru Berlinskog procesa, ali i u dijalogu Beograda i Prištine.



"Želim da naglasim da sa obe strane, odnosno i sa strane EU i sa strane svake zemlje u regionu postoji potreba da se uradi više. Zemlje kandidati moraju da osnaže svoje napore kako sami ali i u okvirima regionalne saradnje. Regionalna saradnja mora da bude intenzivirana u okvirima i Regionalnog saveta za saradnju, i Mini šengena, i zajedničkog regionalnog tržišta", objašnjava Komanesku.



Dodaje da je važno da zemlje na Zapadnom Balkanu koje imaju kandidatski status i pregovore za učlanjenje sa EU, budu saveznici i da podrže odluke EU, posebno one u kojima EU nastupa kao globalni akter.



"Kada je reč o EU, ona mora da nastavi sa naporima da podržava zemlje na Zapadnom Balkanu. To znači da EU mora da bude svesna činjenice da produbljenje integracije EU, koju neki članice vide kao top prioritet, mora da ide paralelno i istovremeno sa proširenjem EU, te da to budu simultani procesi. Važno je da EU članice ohrabruju zemlje u regionu", rekao je Komanesku.



Kada je reč o otvorenim pitanjima u regionu, kaže da države članice EU ne treba to da iskoriščavaju kao barijere, već da imaju pristup koji će omogučiti tim zemljama da nastave put ka EU integraciji.



Ali, dodaje, EU integracija regiona treba da ide zajedno sa očuvanjem i daljem osnaženjem transatlantskih veza.



"Imajući u vidu da je evropska integracija najveći prioritet za svih šest partnera na Zapadnom Balkanu, to dovoljno govori o značaju EU za njih", ocenio je Komanesku.



Zaključuje da, kada je reč o stabilnosti, bezbednosti i prosperitetu kako jugoistočne Evrope, tako i Zapadnog Balkana, sve to zavisi od unutrašnjih prilika, odnosno međusobnih odnosa zemalja na Zapadnom Balkanu, od neposrednog okruženja, važnosti regiona za globalne aktere, ali i važnosti EU i NATO za zemlje u regionu.