Vek od prisajedinjenja: Najznačajniji događaj u istoriji Vojvodine

Nema značajnijeg i važnijeg dana od onog kada se Vojvodina odlukom Velike narodne skupštine prisajedinila Srbiji, ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je krajem prošle godine prihvatio da bude počasni predsednik organizacionog odbora za obeležavanje ovog jubileja.

Pre 100 godina, 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština u Novom Sadu, sa više od 800 poslanika, jednoglasno je donela odluku o prisajedinjenju Bačke, Banata, Baranje Kraljevini Srbiji, dok je Srem, na zboru u Rumi, istu odluku doneo dan ranije.  Direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, istoričar koji je i član organizacionog odbora za obeležavanje jubileja, Veliku narodnu skupštinu opisuje kao veličanstvenu.

U prvom redu sale nekadašnjeg Grand hotela na Trgu Slobode, gde se danas nalazi zgrada Vojvođanske banke, sedeli su srpski i francuski oficiri dok je na galerijama bio novosadski srpski narodni odbor. U sali je bilo više od 800 delegata, najviše Srba, zatim Bunjevaca, Slovaka, Rusina. Među delegatima iz 211 mesta je sedelo i dva Hrvata, sedam Nemaca i jedan Mađar, kaže Njegovan.

Navodi da je Skupština bila posebna zbog demokratičnosti i višestranačnosti.

Jer, kako objašnjava, odluku o prisajedinjenju jednoglasno su doneli radikali, demokrate i socijalisti. Skupština je bila posebna i zbog toga što je ženama prvi put dato pravo da biraju i da budu birane. To je bilo vreme kada je pravo glasa za žene bilo potpuno nepoznato, ne samo kod nas nego i u celoj Evropi.

Na Velikoj narodnoj skupštini bilo je sedam poslanica, Milica Tomić iz Novog Sada, Marija Jovanović iz Pančeva, Marija Malagurski, Anastazija Manojlović, Manda Sudarević, Katica Rajčić i Olga Stanković iz Subotice, a njihovi portreti će biti izloženi u Muzeju prisajedinjenja u Novom Sadu, dodaje Njegovan. 

Otvaranje Muzeja prisajedinjenja je jedan od događaja koji će obeležiti jubilej.

U međuvremenu je organizacioni odbor na čijem je čelu predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović početkom meseca usvojio program kojim će biti obeležen ovaj značajan jubilej.

Prvi deo programa obuhvata više aktivnosti do maja, s fokusom na Majsku skupštinu iz 1848. godine u Sremskim Karlovcima, na kojoj su Srbi u Ugarskoj postavili svoje političke zahteve o autonomiji, dok će se u drugom delu programa održati manifestacije koje će biti završene 25. novembra.

Svečani deo programa će obuhvatiti svečanu akademiju u Beogradu i Novom Sadu i svečane sednice Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine. 

Gradska vlast u Novom Sadu povodom veka prisajedinjenja želi da podigne spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Spomenik bi trebao da bude na Trgu republike, u starom jezgru grada, omeđan Zmaj Jovinom gimnazijom i Ribljom pijacom, u zaleđu Vladičanskog dvora. Podsetimo, inicijativa da se kralju Prvom Petru Karađorđeviću podigne spomenik stigla je od čelnih Matice srpske – Dragana Stanića, Muzeja Vojvodine Draga Njegovana, Istorijskog arhiva Vojvodine Petra Đurđeva, Gradske biblioteke Dragana Kojića i Muzeja grada Vesne Jovičić. 

Drago Njegovan kaže i da će Muzej Vojvodine povodom jubileja objaviti i knjige na temu prisajedinjenja:

Pokrenuli smo novu Ediciju prisajedinjenja 1918. i tu smo pripremili reprint izdanja „Spomenice oslobođenje i ujedinjenje“ iz 1929. godine i „Vojvodina 1918 -1938“, kao i knjigu „Jugoslavija potreba ili zabluda“ autora Zorana Veljanovića koji je na čelu Muzeja prisajedinjenja. Svakako ćemo sačiniti i katalog Muzeja prisajedinjenja, nadam se da ćemo ga moći objaviti i na engleskom jeziku do 25. novembra.

Zbog ratnih podviga, posvećenosti idealima vladavine prava i parlamentarizma ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, napisali su u inicijativi koju je jednoglasno prihvatio gradski Savet za kulturu. 

Njegovan kaže i da je do inicijative došlo i zbog toga što Novi Sad ove godine beleži stogodišnjicu dva značajna događaja u istoriji srpskog naroda. Jedan je ulazak srpske vojske u Novi Sad u Prvom svetskom ratu – 9. novembra, a drugi – prisajedinjenje vojvođanskih oblasti kraljevini Srbiji – 25. novembra.

Eržebet Marjanov