Век од присаједињења: Најзначајнији догађај у историји Војводине

Нема значајнијег и важнијег дана од оног када се Војводина одлуком Велике народне скупштине присајединила Србији, оценио је председник Србије Александар Вучић када је крајем прошле године прихватио да буде почасни председник организационог одбора за обележавање овог јубилеја.

Пре 100 година, 25. новембра 1918. године, Велика народна скупштина у Новом Саду, са више од 800 посланика, једногласно је донела одлуку о присаједињењу Бачке, Баната, Барање Краљевини Србији, док је Срем, на збору у Руми, исту одлуку донео дан раније.  Директор Музеја Војводине др Драго Његован, историчар који је и члан организационог одбора за обележавање јубилеја, Велику народну скупштину описује као величанствену.

У првом реду сале некадашњег Гранд хотела на Тргу Слободе, где се данас налази зграда Војвођанске банке, седели су српски и француски официри док је на галеријама био новосадски српски народни одбор. У сали је било више од 800 делегата, највише Срба, затим Буњеваца, Словака, Русина. Међу делегатима из 211 места је седело и два Хрвата, седам Немаца и један Мађар, каже Његован.

Наводи да је Скупштина била посебна због демократичности и вишестраначности.

Јер, како објашњава, одлуку о присаједињењу једногласно су донели радикали, демократе и социјалисти. Скупштина је била посебна и због тога што је женама први пут дато право да бирају и да буду биране. То је било време када је право гласа за жене било потпуно непознато, не само код нас него и у целој Европи.

На Великој народној скупштини било је седам посланица, Милица Томић из Новог Сада, Марија Јовановић из Панчева, Марија Малагурски, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић, Катица Рајчић и Олга Станковић из Суботице, а њихови портрети ће бити изложени у Музеју присаједињења у Новом Саду, додаје Његован. 

Отварање Музеја присаједињења је један од догађаја који ће обележити јубилеј.

У међувремену је организациони одбор на чијем је челу председник Покрајинске владе Игор Мировић почетком месеца усвојио програм којим ће бити обележен овај значајан јубилеј.

Први део програма обухвата више активности до маја, с фокусом на Мајску скупштину из 1848. године у Сремским Карловцима, на којој су Срби у Угарској поставили своје политичке захтеве о аутономији, док ће се у другом делу програма одржати манифестације које ће бити завршене 25. новембра.

Свечани део програма ће обухватити свечану академију у Београду и Новом Саду и свечане седнице Покрајинске владе и Скупштине Војводине. 

Градска власт у Новом Саду поводом века присаједињења жели да подигне споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Споменик би требао да буде на Тргу републике, у старом језгру града, омеђан Змај Јовином гимназијом и Рибљом пијацом, у залеђу Владичанског двора. Подсетимо, иницијатива да се краљу Првом Петру Карађорђевићу подигне споменик стигла је од челних Матице српске – Драгана Станића, Музеја Војводине Драга Његована, Историјског архива Војводине Петра Ђурђева, Градске библиотеке Драгана Којића и Музеја града Весне Јовичић. 

Драго Његован каже и да ће Музеј Војводине поводом јубилеја објавити и књиге на тему присаједињења:

Покренули смо нову Едицију присаједињења 1918. и ту смо припремили репринт издања „Споменице ослобођење и уједињење“ из 1929. године и „Војводина 1918 -1938“, као и књигу „Југославија потреба или заблуда“ аутора Зорана Вељановића који је на челу Музеја присаједињења. Свакако ћемо сачинити и каталог Музеја присаједињења, надам се да ћемо га моћи објавити и на енглеском језику до 25. новембра.

Због ратних подвига, посвећености идеалима владавине права и парламентаризма остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, написали су у иницијативи коју је једногласно прихватио градски Савет за културу. 

Његован каже и да је до иницијативе дошло и због тога што Нови Сад ове године бележи стогодишњицу два значајна догађаја у историји српског народа. Један је улазак српске војске у Нови Сад у Првом светском рату – 9. новембра, а други – присаједињење војвођанских области краљевини Србији – 25. новембра.

Ержебет Марјанов