TEMA „DNEVNIKA”: Vučić čeka odgovor opozicije, u igri glasanje u septembru
Sada je već sasvim izvesno da će u Srbiji biti vanrednih parlamentarnih izbora, samo je još ostalo da se vidi kada će oni biti održani i da li će im biti pripojeno glasanje o nekim drugim nivoima vlasti.
Naime, opozicija je tek što su završeni izbori u glavnom gradu zahtevala ponovno gasanje za beogradsku skupštinu, a valja podsetiti da na proleće naredne godine sledi izjašnjavanje za lokalne organe vlasti i pokrajinski parlament. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić o svemu tome spreman je da razgovara sa opozicijom i u više navrata obnovio je poziv, a poslednja u nizu ponuda bila ostavka premijerke Ane Brnabić, samim tim i cele vlade, kao uvod u izbornu proceduru. Ako se imaju u vidu planovi najjačih političkih aktera, može se očekivati da će Vučić celokupnu ideju o izborima obelodaniti prilikom formiranja Pokreta za narod i državu, najavljenog za Vidovdan, 28. jun.
Za sada niko od opozicionara ne želi razgovore sa državnim vrhom, već nasuprot tome pokušavaju da rešavanje političkih pitanja prebace na ulicu. Protesti započeti pod nazivom „Srbija protiv nasilja”, prerastaju u opozicione megafone, pa iako je u suštini vlast pristala da ispuni i političke zahteve, dogovora nema ni na pomolu. Najpre, ministar prosvete Branko Rućić podneo je traženu ostavku nakon tragičnih događaja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, potom „Pink” ukida rijalitije, a niko čak ne dovodi u pitanje mogućnost odlaska sadašnjeg sastava REM - a. Nakon što bi vlada dobrovoljno pala, sa funkcije bi u paketu otišao i ministar policije Bratislav Gašić, nakon izbora bi bio izabran i novi šef BIA. Sve napred navedeno donosi samo jedan zaključak – pred vlast je ultimativno ispostavljen zahtev za prelaznom vladom, no ispunjenje toga ne bi bilo potkrepljeno nikakvim prethodnim izborima, čije bi rezultate opozicija dovela u pitanje, kao što je bio slučaj 2000. godine. Možda bi i postojao način da opozicija proveri svoju istinsku snagu, na primer da lideri najvećih partija organizuju isključivo svoje stranačke skupove, pa da se vidi koliko bi pristalica stiglo na pojedinačni poziv Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ili recimo Milice Đurđević Stamenkovski. No takvih skupova nema, govore na tzv. građanskim uglavnom glumci, ili novinari opozicionih medija, koji su već odavno stranački opredeljeni.
Vlast za sada ne otkriva sve karte do kraja, iako je, čini se svesna da razgovora neće biti, jer neki koji bi možda to i hteli, ne žele da dobiju titulu izdajnika, koja im je već unapred obećana. Do sredine naredne nedelje u parlament treba da stigne novi predlog za ministra prosvete, pošto je zakonski rok za to 15 dana od konstatovanja Ružićeve ostavke u parlamentu 29. maja. Ukoliko novo ime ne bude na pisarnici Skupštine Srbije, to će biti znak da će izbori biti raspisani u najkraćem mogućem roku.
Kako je i sam Vučić objasnio ustavnu i zakonsku proceduru, nakon ostavke vlade, postoji rok od 30 dana da se pojavi neko drugi ko ima parlamentarnu većinu. Pri tome, naprednjaci koji je jedini imaju sa svojom listom, SPS i JS i manjinama neće, kako je najavljeno, izlaziti sa novim kandidatom, čime bi otvorili vrata izborima. Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve” ima 109 poslanika, SPS 23, jedinstvena Srbija osam, SDPS sedam. Najnovije formirana Poslanička grupa za pomirenje, koju čine deo POKS, DSHV, SPP i Ujedinjena seljačka stranka ima pet, PUPS šest i SVM pet, što znači da aktuelna vlast broji 163 poslanika. Samim tim, teško je opoziciji koja u svojim redovima ima i desne i tzv. proevropske, kao i nekolicinu samostalnih poslanika da se udruži i dobaci do cifre od neophodnih 126. Ako većine za izbor nove vlade nema, predsednik Srbije raspušta parlament i potpisuje odluku o novim izborima, koji treba da se održe u rasponu od 45 do najkasnije 60 dana. Takav scenario značio bi održavanje parlamentarnih izbora najkasnije polovinom septembra.
Dačić: Protiv sam izbora, nemam šta da krijem
Oponenti vlasti pretvorili su se u dežurne kritičare, pa su se tako oglasili i protiv mera koje znače za standard građana i okarakterisali ih kao kupovinu glasova na izborima. Lider SPS i šef diplomatije, koji se sastao sa Vučićem dan uoči što su te odluke obnarodovane, kritikovao je opoziciju zbog takvog stava.
- Opozicija je to odmah povezala sa izborima. Pitanje je da li Vlada ne treba ništa da radi da ih neko ne bi optužio da su to stvari za izbore. Protiv sam izbora, nemam šta da krijem. SPS je uvek spreman za izbore, mi smo druga partija po jačini u Srbiji, ali sam protiv institucije vanrednih izbora, mislim da izbori treba da budu redovni - rekao je Dačić. - Vanredni izbori se dešavaju u izuzetnim okolnostima, a ne da postanu sada pravilo. Ne verujem da će se nešto promeniti na tim izborima. To je sada zaista, kako bih rekao, jedno čudo. Šta se očekuje onda, ako nećeš izbore, ako nećeš dijalog, hoćeš promenu vlasti, kako misliš da treba da se desi, na ulici. Vlast se ne dobija na ulici - zaključio je.
I premijerka Ana Brnabić smatra da bi izbori trebalo da budu održani do kraja godine. No ova opcija bi podrazumevala najpre izbor novog ministra prosvete, a potom i razgovore sa opozicijom i koaliconim partnerima. Jedna od mogućih opcija je spajanje parlamentarnih, pokrajinskih, beogradskih i lokalnih na proleće, ali za to bi opet trebalo da za isti sto sednu vlast i opozicija. Zanimljivo je da su evroparlamentarci koji su učestvovali u dijalogu vlasti i opozicije uoči poslednjih izbora, svoju misiju odložili na jesen. Naime, oni su u Beograd stigli sa željom da se otvori tema parlamentarnog dijaloga, a zatekli su duboko podeljenu vlast i opoziciju, ali i razjedinjene opozicione stranke.
Ostaje da se vidi i da li će najavljeni izbori biti održani po sadašnjim uslovima, ili će vlast opoziciji uzvratiti povećanjem cenzusa sa sadašnjih tri na pet odsto, ili čak sa sedam procenata za koalicije. Ovaj koalicioni postotak bi verovatno najviše zaboleo opoziciju, pošto su i ovakav minimalni cenzus samostalnim izlaskom na izbore preskočili samo „Zavetnici“.
Šta u slučaju da vlast raspiše izbore, a da razgovor sa političkim oponentima izostane. Opozicione partije koje učestvuju u organizaciji protesta tvrde da nisu zainteresovane za Vučićevu ponudu, želeći da time pojačaju svoju tvrdnju da su navodno oslabili vlast. Da li takav njihov stav znači da bi bojkotovali te izbore i ponovo ostali sa druge strane skupštinskih vrata kao 2020. godine, ne kažu. Ali u situaciji kada teško da bi izbore bojkotovala desnica, teško da bi tzv. proevropski blok imao koristi od toga.
Svetlana Stanković