ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Вучић чека одговор опозиције, у игри гласање у септембру

Наиме, опозиција је тек што су завршени избори у главном граду захтевала поновно гасање за београдску скупштину, а ваља подсетити да на пролеће наредне године следи изјашњавање за локалне органе власти и покрајински парламент. Председник Србије Александар Вучић о свему томе спреман је да разговара са опозицијом и у више наврата обновио је позив, а последња у низу понуда била оставка премијерке Ане Брнабић, самим тим и целе владе, као увод у изборну процедуру. Ако се имају у виду планови најјачих политичких актера, може се очекивати да ће Вучић целокупну идеју о изборима обелоданити приликом формирања Покрета за народ и државу, најављеног за Видовдан, 28. јун.

За сада нико од опозиционара не жели разговоре са државним врхом, већ насупрот томе покушавају да решавање политичких питања пребаце на улицу. Протести започети под називом „Србија против насиља”, прерастају у опозиционе мегафоне, па иако је у суштини власт пристала да испуни и политичке захтеве, договора нема ни на помолу. Најпре, министар просвете Бранко Рућић поднео је тражену оставку након трагичних догађаја у Основној школи „Владислав Рибникар”, потом „Пинк” укида ријалитије, а нико чак не доводи у питање могућност одласка садашњег састава РЕМ - а. Након  што би влада добровољно пала, са функције би у пакету отишао и министар полиције Братислав Гашић, након избора би био изабран и нови шеф БИА. Све напред наведено доноси само један закључак – пред власт је ултимативно испостављен захтев за прелазном владом, но испуњење тога не би било поткрепљено никаквим prеthodnim изборима, чије би резултате опозиција  довела у питање, као што је био случај 2000. године. Можда би и постојао начин да опозиција провери своју истинску снагу, на пример да лидери највећих партија организују искључиво своје страначке скупове, па да се види колико би присталица стигло на појединачни позив Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, или рецимо Милице Ђурђевић Стаменковски. Но таквих скупова нема, говоре на тзв. грађанским углавном глумци, или новинари опозиционих медија, који су већ одавно страначки опредељени.

Власт за сада не открива све карте до краја, иако је, чини се свесна да разговора неће бити, јер неки који би можда то и хтели, не желе да добију титулу издајника, која им је већ унапред обећана. До средине наредне недеље у парламент треба да стигне нови предлог за министра просвете, пошто је законски рок за то 15 дана од констатовања Ружићеве оставке у парламенту 29. маја. Уколико ново име не буде на писарници Скупштине Србије, то ће бити знак да ће избори бити расписани у најкраћем могућем року.

Како је и сам Вучић објаснио уставну и законску процедуру, након оставке владе, постоји рок од 30 дана да се појави неко други ко има парламентарну већину. При томе, напредњаци који је једини имају са својом листом, СПС и ЈС и мањинама неће, како је најављено, излазити са новим кандидатом, чиме би отворили врата изборима. Посланичка група „Александар Вучић – заједно можемо све”  има 109 посланика, СПС 23, јединствена Србија осам, СДПС седам. Најновије формирана Посланичка група за помирење, коју чине  део ПОКС, ДСХВ, SPP и Уједињена сељачка странка има пет, ПУПС шест и СВМ пет, што значи да актуелна власт броји 163 посланика. Самим тим, тешко је опозицији која у својим редовима има и десне и тзв. проевропске, као и неколицину самосталних посланика да се удружи и добаци до цифре од неопходних 126. Ако већине за избор нове владе нема, председник Србије распушта парламент и потписује одлуку о новим  изборима, који треба да се одрже у распону од 45 до најкасније 60 дана. Такав сценарио значио би одржавање парламентарних избора најкасније половином септембра.

Дачић: Против сам избора, немам шта да кријем

Опоненти власти претворили су се у дежурне критичаре, па су се тако огласили и против мера које значе за стандард грађана и окарактерисали их као куповину гласова на изборима. Лидер СПС и шеф дипломатије, који се састао са Вучићем дан уочи што су те одлуке обнародоване, критиковао је опозицију због таквог става.

- Опозиција је то одмах повезала са изборима. Питање је да ли Влада не треба ништа да ради да их неко не би оптужио да су то ствари за изборе. Против сам избора, немам шта да кријем. СПС је увек спреман за изборе, ми смо друга партија по јачини у Србији, али сам против институције ванредних избора, мислим да избори треба да буду редовни - рекао је Дачић. - Ванредни избори се дешавају у изузетним околностима, а не да постану сада правило. Не верујем да ће се нешто променити на тим изборима. То је сада заиста, како бих рекао, једно чудо. Шта се очекује онда, ако нећеш изборе, ако нећеш дијалог, хоћеш промену власти, како мислиш да треба да се деси, на улици. Власт се не добија на улици - закључио је.

И премијерка Ана Брнабић сматра да би избори требало да буду одржани до краја године. Но ова опција би подразумевала најпре избор новог министра просвете, а потом и разговоре са опозицијом и коалицоним партнерима. Једна од могућих опција је спајање парламентарних, покрајинских, београдских и локалних на пролеће, али за то би опет требало да за исти сто седну власт и опозиција. Занимљиво је да су европарламентарци који су учествовали у дијалогу власти и опозиције уочи последњих избора, своју мисију одложили на јесен. Наиме, они су у Београд стигли са жељом да се отвори тема парламентарног дијалога, а затекли су дубоко подељену власт и опозицију, али и разједињене опозиционе странке.

Остаје да се види и да ли ће најављени избори бити одржани по садашњим условима, или ће власт опозицији узвратити повећањем цензуса са садашњих три на пет одсто, или чак са седам процената за коалиције. Овај коалициони постотак би вероватно највише заболео опозицију, пошто су и овакав минимални цензус самосталним изласком на изборе прескочили само „Заветници“.

Шта у случају да власт распише изборе, а да разговор са политичким опонентима изостане. Опозиционе партије које учествују у организацији протеста  тврде да нису заинтересоване за Вучићеву понуду, желећи да тиме појачају своју тврдњу да су наводно ослабили власт. Да ли такав њихов став значи да би бојкотовали те изборе и поново остали са друге стране скупштинских врата као 2020. године, не кажу. Али у ситуацији када тешко да би изборе бојкотовала десница, тешко да би тзв. проевропски блок имао користи од тога.                         

Светлана Станковић