Tema Dnevnika: Najveća gradilišta u Vojvodini

Put Stapar- Sivac omogućiće bolju saobraćajnu povezanost i izmeštanje teretnog saobraćaja iz okoline Sombora. Izgradnja puta, započeta krajem 2019. godine, nastavljena je zahvaljujući Upravi za kapitalna ulaganja koja je Gradu Somboru dodelila 149,8 miliona dinara. Put će povezati više opština, te će se od Stapa do Sivca, koji pripada Kuli,završetkom ovog puta, stizati za desetak minuta. Ovaj projekat čeka na svoju realizaciju još od šezdesetih godina prošlog veka. Njegova izgradnja znači i žiteljima Apatina, ali predstavlja i korist za sve vlasnike poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama kroz koje prolazi trasa.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je prilikom obilaska radova prošle godine da će novi lokalni put Stapar-Sivac brzo prerasti u regionalni i doprineti daljem povezivanju svih sela i poljoprivrednika u Zapadnobačkom upravnom okrugu.

Ovaj put će povezati dva državna puta prvog reda, prvi B12 i B15, tako da će značajno olakšati transport robe. Žitelji opštine Apatin, takođe će pronaći svoj interes, jer će istovremeno skratiti put uključenju ka budućoj brzoj saobraćajnici. Prema rečima gradonačelnika Sombora Antonia Ratkovića za izgradnju puta Stapar - Sivac izdvojeno je 300 miliona, a predviđeno je da se u ovaj put uloži još 100 miliona dinara.

Kao kapitalna investicija započeta 1. maja prošle godine izdvaja se svakako Fruškogorski koridor čija gradnja se može videti iz oba putna pravca na Iriškom vencu, a vidno je da radovi iz dana u dan napreduju. Fruškogorski koridor je danas jedno od najvećih gradilišta u Vojvodini. Njegova izgradnja promeniće ceo Srem, ali i Vojvodinu, kada kroz Irig više neće prolaziti teretni kamion i frekventan saobraćaj, a put do Rume biti skraćen na petnaestak do dvadeset minuta.

Gradi se 48 kilometara Fruškogorskog koridora podeljenog na četiri deonice: prva deonica je petlja “Autoput E-75” – Paragovo, druga je Paragovo – početak obilaznice oko Rume, deonica tri se odnosi na petlju “Kać” – Petrovaradin (petlja “Autoput E-75”) , a četvrta podrazumeva početak obilaznice oko Rume, sve do petlje “Ruma” na autoputu E-70, gde će se nastaviti na autoput/brzu saobraćajnicu Ruma - Šabac - Loznica čija je izgradnja u toku.

Podsećamo, ugovor o projektovanju i izgradnji „Fruškogorskog koridora”, predstavnici države i državnih preduzeća potpisali su sa kineskom firmom „China Road and Bridge Corporation„ 6. oktobra prošle godine. Predračunska vrednost izgradnje čitave saobraćajnice je 58,9 milijardi dinara, odnosno oko 500 miliona evra, a procenjena je na osnovu idejnog projekta koji je izradio Institut za puteve iz Beograda.

Najduži tunel u Srbiji

Izgradnju Fruškogorskog koridora finansira Vlada Srbije sa 606 miliona evra, investitor su „Putevi Srbije”, naručilac posla su „Koridori Srbije”, dok je izvođač kineska kompanija CRBC.

Ova saobraćajnica trebalo bi da rastereti urbana područja od saobraćaja, Irig i Frušku goru od teških teretnih kamiona, dok bi ujedno spojio i pomenutu saobraćajnicu Loznica -Šabac - Ruma, preko Novog Sada sa budućim autoputem Novi Sad - Zrenjanin – Beograd, koji takođe treba uskoro da se gradi, ali i brza saobraćajnica Sombor Kikinda, tzv. Vojvođanski osmeh, koji će poprečno spojiti Banat i Bačku. Fruškogorski koridor imaće četiri trake širine od 3,5 metra, koje su predviđene za brzine od 60 do 100 kilometara na sat. Planirano je ukupno 14 denivelisanih raskrsnica na sve četiri deonice, na Širinama iznad Tekija u Petrovaradinu planirani su pešačko-biciklistički tunel i tunel za motorni saobraćaj, oba od oko 350 metara dužine, kao i dvocevni tunel “Iriški venac” od 3,5 kilometra, koji će ujedno biti i najduži tunel u Srbiji. Najveći most biće na Dunavu kod Crkve Marije Snežne u Petrovaradinu, koji će biti dug oko 1,7 kilometar. Na trasi će se nalaziti 46 mostova i 10 nadvožnjaka.

Kamenica 3 sa PET centrom je otvorena i možda najvažnija vest za onkološke pacijente ove godine bio je dolazak iks noža. Izgrađen je objekat 2.500 kvadrata sa najsavremenijom opremom, čiju je nabavku pomogla Vlada Srbije. Vrednost radova iznosi više od 975,3 miliona dinara. Kreće faza 2, odnosno nadogradnja objekta, gde će prostor imati i Institut za kardiovaskularne, kao i Institut za plućne bolesti. Čime će sva tri instituta u Kamenici dobiti puno novog prostora i kvalitetnije mogućnosti lečenja pacijenata.

Vest da će Sportska hala u Inđiji biti uskoro završena obradovala je sve stanovnike Inđije, što je jedan od nezavršenih projekata prethodne pokrajinske administracije.

Prema rečima predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka, za puštanje u rad sportske hale neophodno je preko 700 miliona dinara, dok je potpisivanjem ugovora ove godine obezbeđeno 213 miliona dinara.

– Ono što je prethodna vlast počela pre 14 godina i što je bio veliki problem za građane Inđije sada ćemo završiti. To nas je opterećivalo u finansijskom smislu i nije pitanje samo koliko je taj projekat koštao, već i šta smo sve drugo mogli da uradimo za taj novac – kazao je Gak. Pokrajinska vlada pripremila je finansijsku konstrukciju i u naredne dve godine sa više od 680 miliona dinara za završetak ove hale.

Veliki projekat koji se radi u Vojvodini je i  izgradnja novog objekta i rekonstrukciji postojećih paviljona za potrebe Doma za duševno obolela lica „Čurug“. Sredstva za realizaciju tog projekta, u iznosu od 950 miliona dinara, obezbedila je Pokrajinska vlada, a planirani radovi izvodiće se u četiri faze.

Postojeći objekat se obnavlja nakon više od šest decenija od izgradnje, čijom izgradnjom je planirano proširenje kapaciteta za smeštaj korisnika sa postojećih 2.000 kvadratnih metara na 4.000.

Dom u Čurugu trenutno prima 200 korisnika, a izgradnjom novog objekta kapacitet  će biti 100 korisnika, po četvoro u sobama sa kupatilom.

Nakon rušenja paviljona dva i tri biće izgrađen objekat za stara lica, koji će moći da primi 20 ležećih korisnika. Predviđena je i obnova paviljona 1, kuhinje i vešernice, ali se ne navodi koliki će biti kapacitet tog paviljona nakon najavljenih radova.

- Ovo je jedna od najvećih investicija u sistemu socijalne zaštite u našoj zemlji vredna više od 920 miliona dinara- rekao je Mirović prilikom posete domu. - Realizacijom ovog važnog projekta biće povećan kapacitet ustanove i funkcionalnost objekata, što će omogućiti kvalitetniji boravak i negu korisnika, kao i pružanje medicinskih usluga i socijalne zaštite u skladu sa propisanim standardima.

Maša Stakić

Foto: „Dnevnik”