Stižu dolari za Fruškogorski koridor

Tim novcem pokriće se 85 posto vrednosti projekta po Komercijalnom ugovoru, dok će država Srbija obezbediti ostalih 15 procenata, što je 107.361.990 dolara. Ugovorena cena za izradu projektno--tehničke dokumentacije, izvođenje radova i isporuku dobara prema komercijalnom ugovoru iznosi 715.746.600 dolara.

Rok dospeća kredita je 20 godina uključujući i period počeka od pet godina, dok je period otplate glavnice 15 godina u 30 polugodišnjih rata koje dospevaju 15. maja i 15. novembra svake godine. Period  raspoloživosti kredita je pet godina, uz mogućnost produžetka, a godišnja kamatna stop je fiksna i iznosi do tri odsto godišnje. Izvođač radova po ugovoru je kompanija China Road and Bridge Corporation. 

Pojašnjavajući razloge zbog kojih je ovaj projekat nepohodan Vlada je istakla da je izgradnja Fruškogorskog koridora od posebnog značaja za razvoj transportnog sistema Srbije. Očekuje se da će doprineti unapređenju efikasnosti i ekonomskih koristi u sektoru saobraćaja, smanjenju posledica teretnog saobraćaja i nepovoljnih uticaja na okolinu, rasterećenju drugih putnih pravaca, bržem protoku saobraćaja, uštedama u troškovima i vremenu putovanja, smanjenju broja saobraćajnih nesreća i posebno, povećanju bezbednosti pešaka i pozitivnim efektima na životnu sredinu sniženjem nivoa buke i emisije štetnih gasova.

Gradilište najdužeg tunela u Srbiji koji će prolaziti ispod Iriškog venca na Fruškogorskom koridoru puno je aktivnosti u šta se naša ekipa uverila ovih dana. Obrisi ulaza u dve cevi tunela obeleženi su trakama, mada, kako kažu građevinci, sami ulazi će biti za koji metar niže od trenutne kote.

Početak probijanja tunela sa dve cevi od 3,5 i 3,6 kilometara koji će na južne padine Fruške gore izaći kod Iriga, kako smo nezvanično saznali, očekuje se na proleće. Čekaju se, navodno, određeni ugovori o eksproprijaciji, a trenutno radnicima poteškoće stvaraju vremenski uslovi i posledični odroni zemljišta. Tako je pred budućim tunelom sada uglavnom blato i najlonske cerade koje bi trebalo da spreče odronjavanje zemlje. Direktor “Koridora Srbije” Aleksandar Antić nedavno je naveo da se pobija dva reda šipova koji su prečnika 1,5 metar, a idu do 25 metara u dubinu, za potrebe potpornog zida iznad budućih ulaza u tunel. On je dodao i da će izgradnja Koridora zavisiti i od brzine radova na budućem mostu preko Dunava kod Tekija od 1,8 kilometara.

Trasa brze saobraćajnice se na početku vezuje na postojeći državni put Novi Sad – Zrenjanin - granica Rumunije, a na kraju na planirani državni put Ruma-Šabac-Loznica, sa kojim će na kraju biti dug 125 kilometara, povezujući Vojvodinu sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno veoma važne administrativne i regionalne centre kao što su Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, a posredno i Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Rumunijom. Pored boljeg povezivanja sa neposrednim i međunarodnim okruženjem, najznačajniji intraregionalni efekti realizacije koridora ogledaju se u poboljšanju regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja obilaznicom oko Novog Sada, Iriga i Rume i uklanjanju tranzita sa područja Nacionalnog parka „Fruška gora” izgradnjom tunela.

Usvojena je podela na četiri deonice zbog posebnih zahteva radova. Prva deonica  je petlja auto-put E-75 – Paragovo, sa planiranom trasom državnog puta od Žeželjevog mosta do petlje auto-puta. Druga deonica od Paragova do početka obilaznice oko Rume,  sa kružnom raskrsnicom za priključenje lokalnog puta za Vrdnik. Deonica tri je  petlja Kać – Petrovaradin, a četvrta obilaznica oko Rume. Radovi na Fruškogorskom koridoru počeli su prvog maja prošle godine, dužina će mu biti 47,7 kilometara, a rok za završetak radova je 2024. godina. Najvažnije na ovom putu jeste tunel od 3,5 kilometara koji će biti ujedno i najduži tunel u našoj zemlji.

Izvođenje radova podrazumeva izgradnju brze saobraćajnice, kao i pribavljanje svih atesta, sertifikata i ispitivanja neophodnih za postupak tehničkog pregleda i dobijanje upotrebne dozvole. Za izvršenje svih ugovorenih usluga i izvođenje svih ugovorenih radova, izvođač je dužan da poštuje sve važeće zakonske propise Srbije i da pribavi sve potrebne licence. Sve usluge, radovi, aktivnosti i isporuke po Komercijalnom ugovoru biće završeni u roku od 48 meseci od dana početka na Deonici dva. Plaćanja po Komercijalnom ugovoru vršiće se prema mesečnim stanjem, u skladu sa ostvarenim napretkom radova.

Vlada Srbije je usvojila kreditnu prijavu za povlašćenog kupca, koja je sa pratećom dokumentacijom 23. novembra 2020. godine upućena preko Ambasade Kine tamošnjim nadležnim organima na ocenu podobnosti projekta za odobrenje zajma pod preferencijalnim uslovima. Na osnovu traženih finansijskih uslova u kreditnoj prijavi i ocene podnete tehničke i druge prateće dokumentacije, nadležni državni organi i stručne službe kineske Eksport-Import banke povoljno su ocenili podobnost Projekta za kreditno finansiranje i odobrili Srbiji tražena sredstva.

Iz kredita kinske Eksport-Import banke finansira se trenutno nekoliko važnih projekata. U toku su Druga faza Paket projekta TE Kostolac-B, Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, deonica Beograd Centar - Stara Pazova, izgradnja obilaznice oko Beograda,odnosno  deonica most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok, kao i  izgradnja autoputa E-763, deonica Preljina-Požega. Iz kredita ove banke finansira se  i Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Srbije, za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica Kelebija. Potom, od tog novca se finansira  i izgradnja toplovoda Obrenovac-Novi Beograd. Vlada Srbije ističe da je saradnja po osnovu potpisanih ugovora sa kineskim kompanijama, kao izvođačima radova, u projektima važne transportne infrastrukture u Srbiji intenzivna i može se generalno oceniti kao veoma zadovoljavajuća.

Na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između vlada Srbije i Kine, zaključenog 20. avgusta 2009. koji je stupio na snagu 25. juna 2010. godine, otpočela je realizacija nekoliko značajnih projekata u našoj zemlji, koji se finansiraju iz povoljnih kredita Eksport-Import banke kao ovlašćene institucije kineske Vlade NR Kine, među kojima je i ova saobraćajnica. Iz Nemanjine podsećaju da je u kontekstu dosadašnjih aktivnosti na nivou vlada dveju zemalja, u cilju unapređenja ekonomske saradnje i realizacije projekata od zajedničkog interesa, uz učešće kineskih kompanija i angažovanje lokalne građevinske operative, uspešno je realizovano nekoliko kreditnih aranžmana.

Iz do sada odobrenih kredita realizovani su Projekat nabavke skenera za potrebe Uprave carina, Projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, Prva faza Paket projekta TE Kostolac-B, Projekat izgradnje autoputa E-763, deonica Obrenovac-Ljig i Projekat izgradnje autoputa E763, deonica Surčin-Obrenovac.

Svetlana Stanković

Foto: S. Šušnjević