NIJE MALI TROŠAK Sve nekretnine u Srbiji moraće da imaju ENERGETSKI PASOŠ Evo šta će značiti OZNAKE od "A" do "G" i koja će biti zaduženja LICENCIRANOG INŽENJERA

Energetski pasoš je dokument kojim se definišu karakteristike nekretnine u pogledu energije potrebne za njeno funkcionisanje tokom cele godine.
 

Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, obavezno je da energetski pasoš imaju ne samo nove, već sve nekretnine.

Osnovna kategorija sadržana u energetskom pasošu je dobro poznati energetski razred, na koji smo odavno navikli kod bele tehnike – nekretnine moraju imati oznake od "A" do "G".

Prema usvojenoj metodologiji proračuna i sertifikacije zgrade se kategorizuju u energetske razrede – od "A" do "G". Same po sebi, oznake razreda nam možda ne znače puno, ali ukupna količina energije koja je na godišnjem nivou potrebna zgradi u direktnoj je korelaciji sa novcem neophodnim za račune za struju i grejanje.
 

Energetski pasoš bi, drugim rečima, trebalo da nam ponudi jasne odgovore na svakodnevna pitanja – o stanju prostora u kojem živimo, o razlozima iza iznosa koje plaćamo za struju i grejanje, kao i o efikasnosti i isplativosti mera obnove koje planiramo.
 

Na pribavljanje energetskog pasoša ne treba gledati kao na samo još jednu formalnost koju treba ispuniti: u pitanju je proces kroz koji će se sagledati sve karakteristike zgrade koje utiču na njenu energetsku (ne)efikasnost, i doći do odgovora na pitanje koji je najbolji način da se stanje popravi.

Naime, kako piše portal Klima 101, pored detaljne slike aktuelnog stanja, obavezan deo energetskog pasoša je i spisak mera unapređenja energetske efikasnosti, sa procenom njihove isplativosti i očekivanim periodom otplate, što za postojeće zgrade može biti vredan orijentir za planiranje budućih aktivnosti obnove.

Energetski pasoš već je godinama obaveza za nove zgrade, kao i za zgrade koje se rekonstruišu u Srbiji. Kod rekonstrukcije ili sanacije, potrebno je dokazati da se predviđenim intervencijama energetski razred zgrade poboljšava makar za jedan nivo. Za nove zgrade, neophodno je da zgrada ostvari barem energetski razred "C".

Ali najnovije Izmene zakona o planiranju i izgradnji, iz 2023. godine, sadrže odredbe kojima se predviđa obaveza izdavanja energetskih pasoša ne samo za nove zgrade i zgrade koje se rekonstruišu, odnosno energetski saniraju, već za sve zgrade.

To znači da bi u narednim godinama svi trebalo makar da saznamo energetski razred prostora u kojem živimo – naravno, ako se odredbe ovog zakona budu pravilno sprovodile.
 

Rokovi za pribavljanje energetskih pasoša razlikuju se u zavisnosti od vrste zgrade, pa je tako za javne zgrade propisan rok od 3 godine, za poslovne 5 a za stambene zgrade 10 godina. Jednom izdat, energetski pasoš važi 10 godina.

Šta sve podrazumeva izrada energetskog pasoša 
 

Sertifikacija se vrši prema specifičnoj godišnjoj potrebnoj energiji za grejanje, iskazanoj u kilovat-satima po metru kvadratnom (kWh / m2) korisne grejane površine.

Nakon proračuna energetskog bilansa toplotnih gubitaka i dobitaka potrebno je analizirati primenjeni sistem grejanja i odrediti njegov stepen efikasnosti, a zatim sagledati i karakteristike energenta, kako bi se odredila finalna, odnosno primarna energija i emisija CO2.

Ukratko, u pitanju je nešto nalik zdravstvenom kartonu nekretnine, sa dijagnozama i predlozima tretmana. On treba da nas informiše i osnaži da donosimo bolje odluke o održavanju i unapređenju prostora u kojima živimo.

Kao što se sam proces razlikuje u zavisnosti od nekretnine, tako mu se razlikuje i cena. Možete da očekujete da ćete za izradu pasoša platiti najmanje oko 100 evra, ako je u pitanju najjednostavnija zgrada (kuća), dok se za kompleksnije i veće zgrade cena kreće od 1 do 4 evra po metru kvadratnom.

Ovo treba shvatiti kao grub orijentir, jer stvarna cena zavisi od konkretnog slučaja, dostupnosti dokumentacije, potrebe za dodatnim merenjima, postojanja složenih tehničkih sistema…

Prvi korak ka dobijanju energetskog pasoša predstavlja angažovanje licenciranog inženjera za energetsku efikasnost zgrada koji će proceniti kompleksnost same zgrade i formirati cenu za izradu neophodnih proračuna i izdavanje sertifikata.

Šta sve radi licencirani inženjer?
 

Da bi se proračun izradio neophodno je sagledati sve tehničke karakteristike same zgrade, tehničkih sistema koje koristi, kao i energenata, ali i način korišćenja.

Prvi korak predstavlja uvid u projektnu dokumentaciju zgrade, a ako ona ne postoji ili ne odgovara u potpunosti postojećem stanju, moraju se izraditi podloge na osnovu kojih je moguće sagledati sve potrebne površine termičkog omotača zgrade i njene geometrijske karakteristike (površina i zapremina grejanog dela, neto zapremina ventilisanog prostora).

Zatim je neophodno sagledati materijalizaciju svih pozicija termičkog omotača – fasadne zidove, zidove prema negrejanim prostorima, tavanice prema negrejanim ili spoljnim prostorima, kose i ravne krovove iznad grejanih prostora, prozore i vrata, podove na tlu i zidove u tlu itd. Ovo je neophodno zbog proračuna karakteristika ovih sklopova u pogledu toplotne provodljivosti.

Informacije o sastavu ovih pozicija najpouzdanije saznajemo iz projektne dokumentacije, ali je često neophodno i na licu mesta vršiti procene i aproksimacije. U najkomplikovanijim slučajevima, termičke karakteristike nepoznatih sklopova moguće je utvrditi i dodatnim merenjima različitim kontaktnim ili bezkontaktnim metodama (merenje toplotnog fluksa, termovizijsko snimanje).

Pored navedenih koraka vezanih za samu zgradu, potrebno je analizirati i stanje sistema grejanja, hlađenja i ventilacije (kotlovi, cevna mreža, regulacija, režimi korišćenja i sl.). Takođe, za postojeće zgrade uvid u račune za potrošene energente na godišnjem nivou predstavlja dobar način da se proračunate karakteristike potrebne energije dovedu u korelaciju sa stvarnim vrednostima.