Obeležen Dan Biblioteke Matice srpske

Podsećajući da Biblioteka Matice srpske pripada redu institucija od prvorazrednog nacionalnog značaja, bez kojih bi, kako je rekao, trajanje i identitet našeg naroda bili nezamislivi, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kazao je da je Matica srpska gotovo dva veka epicentar naše prosvećenosti, pismenosti i obrazovanja.

„Za to su zaslužne generacije ljudi koji su je, u tom često burnom i prelomnom vremenu stvarali, čuvali i razvijali. Od onih koji su joj, shvativši značaj narodnog prosvećivanja i obrazovanja, bili začetnici i pokretači, do vas koji danas imate privilegiju, ali i ogromnu odgovornost da je vodite i da brinete o kulturnom, a time i nacionalnom blagu koje se u njoj čuva. Zato podrška Pokrajinske vlade na čijem sam čelu, institucijama kakva je Biblioteka Matice srpske i, naravno, sama Matica srpska, nikada neće izostati“, izjavio je predsednik Mirović.

Svedočanstvo o dugom trajanju i svetloj tradiciji naše pismenosti i o brizi za tu tradiciju, kako je rekao, govore činjenice da se u njoj, čuva i najstarija ćirilička južnoslovenska knjiga - Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića iz 15. veka, te da ova Biblioteka ima preko četiri miliona publikacija, na više od sto stranih jezika.

„Oko ovakvih ustanova moramo biti jedinstveni, složni, vredniji i predaniji, da bismo ih za budućnost ostavili onakvima kakve su ih nama ostavili naši preci“, naglasio je Mirović.

Otvoreni Katalog i Atrijum BMS-a

– Bibliotekari su veoma svetli obraz srpske kulture – ocenio je ministar kulture i javnog informisanja Vladan Vukosavljević, otvarajući obnovljeni Katalog i Atrijum Biblioteke Matice srpske. – Rad i trud koji bibliotekari u Srbiji ulažu, svrstava ih u srpsku kuturnu elitu.

On je naveo da je Ministarstvo za rekonstrukciju Kataloga i Atrijuma BMS-a odvojilo 9,5 miliona dinara, ali uz napomenu da taj novac ne bi ništa vredeo da nije uložen u prave ruke, „u gnezdo srpske kulture”, u „kolektiv koji pametno, odlučno i temeljno sprovodi svoju misiju”. 

Zahvaljujući se na pomoći Ministarstva, upravnik BMS-a Selimir Radulović rekao je da Biblioteka, bez obzira na to što slovi za tradicionalnu instituciju kulture, zbog mladih čitalaca mora da bude otvorena za nove tehnologije, te će se u tom smislu potruditi da u najbližoj budućnosti otvori i informaciono-komunikacioni centar.

U Biblioteci je danas priređena i prigodna izložba u znak sećanja na 1838. godinu, kada je doneta odluka da se Biblioteka otvori za javnost, kao i na Savu Tekeliju, te Jovana Subotića, Jovana Đorđevića, Jovana Radonića i druge vredne srpske kulturne poslenike, koji su osmislili koncepciju BMS-a kao nacionalne biblioteke Srba u Ugarskoj.

On je istovremeno najavio i da će Pokrajinska vlada, zajedno s rukovodstvom Matice srpske i Biblioteke Matice srpske, i uz očekivanu podršku Ministarstva kulture i informisanja, raditi na realizaciji inicijative da se napravi novi objekat, u koji bi bilo preneto više stotina hiljada knjiga iz fundusa MS koje se danas čuvaju u neuslovnom prostoru tzv. Češkog magacina. 

– Samo tako, konkretnim delima, mi ćemo najviše biti na tragu onih koji su sebe kroz istoriju utkali u ovu kuću koja je gotovo dva veka epicentar naše prosvećenosti, pismenosti i obrazovanja – kazao je Igor Mirović.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da je od izuzetne važnosti da „Maticu srpsku i njenu Biblioteku negujemo i čuvamo, ali i unapređujemo i finansijski, i organizaciono, i stručno i na svaki drugi način”.

– Kulturno jezgro nekog naroda jeste večni izvor inspiracije za sve vrste stvaralaštva. Kada je reč o ljudskom duhu, u njemu se nalaze potencijali i za dobro i za rđavo, za vrline i za mane, ali jedan od najbitnijih alata za klesanje i brušenje tih potencijala ljudskog duha je upravo knjiga – rekao je ministar Vukosavljević.   

U svom pozdravnom slovu vladika bački Irinej je rekao da je zbog svega što je Biblioteka Matice srpske uradila u proteklih 180 godina do danas, njen dan istinski praznik za našu kulturu, dok je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić istakao da već sama činjenica da u BMS kroz tolike decenije dolaze novi i novi čitaoci, predstavlja svedočanstvo o tome da se u dodiru čoveka s knjigom ostvaruje neka čudesna magija.

–Unapređujmo biblioteke jer time širimo pogled na celinu univerzuma. Neka tako bude, kako matičari rekoše, sad i odsad, bez prestanka, za svagda– rekao je profesor Stanić.

Upravnik BMS-a Selimir Radulović ukazao je u svojoj besedi na ocenu ministra kulture Vladana Vukosavljevića „da je svet knjige, svet biblioteka i bibliotekara, najzdraviji i najbolji deo srpske kulture”.

– Ali, da bismo obnovili državu, narod, oslobodili vlastitu svest, sačuvali dušu svoju, neophodno je otići dalje – obnarodovati, sada i ovde, manifest o povratku knjizi, odnosno poziv da smisao knjige pretpostavimo besmislu savremenog sveta, besmislu rijalitija i društvenih mreža – upozorio je Radulović. – Da bismo uredili državu, narod, porodicu, svakog pojedinca, da bismo se suočili s prozorima svetospasonosnim, moramo se vratiti vekovečitom ognjištu knjige. Jer, nije bez razloga rečeno: „između knjige pisanja i knjige stvaranja – može se povući znak jednakosti”.

M. Stajić

U sklopu obeležavanja Dana Biblioteke Matice srpske kompozitoru Svetislavu Božiću uručeno je najzačajnije priznanje BMS-a – nagrada „Zlatna knjiga”.

Govoreći o laureatu, predsednik žirija akademik Miro Vuksanović istakao je da je je Božić „jedinstvena pojava u našem muzičkom stvaralaštvu” koja spaja „neosrednjovekovnu srpsku tradiciju i moderan literarni senzibilitet u originalno muzičko delo”.

Zahvaljujući se na nagradi, Svetislav Božić, dopisni član SANU, rekao je da „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske” njegovom radu daje nove zamahe, podmlađuje već učinjene korake i unosi mir u tonske arhipelage.

– Pisana reč je u mom stvaralaštvu uvek imala značajnu ulogu – bila je i jeste dragocena spona između minulih i nadolazećih sadržaja, vezivno tkivo koje je vodilo moj duh kroz mnoge muzičke stilove i rukavce – rekao je Božić.