Обележен Дан Библиотеке Матице српске

Подсећајући да Библиотека Матице српске припада реду институција од прворазредног националног значаја, без којих би, како је рекао, трајање и идентитет нашег народа били незамисливи, председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да је Матица српска готово два века епицентар наше просвећености, писмености и образовања.

„За то су заслужне генерације људи који су је, у том често бурном и преломном времену стварали, чували и развијали. Од оних који су јој, схвативши значај народног просвећивања и образовања, били зачетници и покретачи, до вас који данас имате привилегију, али и огромну одговорност да је водите и да бринете о културном, а тиме и националном благу које се у њој чува. Зато подршка Покрајинске владе на чијем сам челу, институцијама каква је Библиотека Матице српске и, наравно, сама Матица српска, никада неће изостати“, изјавио је председник Мировић.

Сведочанство о дугом трајању и светлој традицији наше писмености и о бризи за ту традицију, како је рекао, говоре чињенице да се у њој, чува и најстарија ћириличка јужнословенска књига - Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића из 15. века, те да ова Библиотека има преко четири милиона публикација, на више од сто страних језика.

„Око оваквих установа морамо бити јединствени, сложни, вреднији и преданији, да бисмо их за будућност оставили онаквима какве су их нама оставили наши преци“, нагласио је Мировић.

Отворени Каталог и Атријум БМС-а

– Библиотекари су веома светли образ српске културе – оценио је министар културе и јавног информисања Владан Вукосављевић, отварајући обновљени Каталог и Атријум Библиотеке Матице српске. – Рад и труд који библиотекари у Србији улажу, сврстава их у српску кутурну елиту.

Он је навео да је Министарство за реконструкцију Каталога и Атријума БМС-а одвојило 9,5 милиона динара, али уз напомену да тај новац не би ништа вредео да није уложен у праве руке, „у гнездо српске културе”, у „колектив који паметно, одлучно и темељно спроводи своју мисију”. 

Захваљујући се на помоћи Министарства, управник БМС-а Селимир Радуловић рекао је да Библиотека, без обзира на то што слови за традиционалну институцију културе, због младих читалаца мора да буде отворена за нове технологије, те ће се у том смислу потрудити да у најближој будућности отвори и информационо-комуникациони центар.

У Библиотеци је данас приређена и пригодна изложба у знак сећања на 1838. годину, када је донета одлука да се Библиотека отвори за јавност, као и на Саву Текелију, те Јована Суботића, Јована Ђорђевића, Јована Радонића и друге вредне српске културне посленике, који су осмислили концепцију БМС-а као националне библиотеке Срба у Угарској.

Он је истовремено најавио и да ће Покрајинска влада, заједно с руководством Матице српске и Библиотеке Матице српске, и уз очекивану подршку Министарства културе и информисања, радити на реализацији иницијативе да се направи нови објекат, у који би било пренето више стотина хиљада књига из фундуса МС које се данас чувају у неусловном простору тзв. Чешког магацина. 

– Само тако, конкретним делима, ми ћемо највише бити на трагу оних који су себе кроз историју уткали у ову кућу која је готово два века епицентар наше просвећености, писмености и образовања – казао је Игор Мировић.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је од изузетне важности да „Матицу српску и њену Библиотеку негујемо и чувамо, али и унапређујемо и финансијски, и организационо, и стручно и на сваки други начин”.

– Културно језгро неког народа јесте вечни извор инспирације за све врсте стваралаштва. Када је реч о људском духу, у њему се налазе потенцијали и за добро и за рђаво, за врлине и за мане, али један од најбитнијих алата за клесање и брушење тих потенцијала људског духа је управо књига – рекао је министар Вукосављевић.   

У свом поздравном слову владика бачки Иринеј је рекао да је због свега што је Библиотека Матице српске урадила у протеклих 180 година до данас, њен дан истински празник за нашу културу, док је председник Матице српске проф. др Драган Станић истакао да већ сама чињеница да у БМС кроз толике деценије долазе нови и нови читаоци, представља сведочанство о томе да се у додиру човека с књигом остварује нека чудесна магија.

–Унапређујмо библиотеке јер тиме ширимо поглед на целину универзума. Нека тако буде, како матичари рекоше, сад и одсад, без престанка, за свагда– рекао је професор Станић.

Управник БМС-а Селимир Радуловић указао је у својој беседи на оцену министра културе Владана Вукосављевића „да је свет књиге, свет библиотека и библиотекара, најздравији и најбољи део српске културе”.

– Али, да бисмо обновили државу, народ, ослободили властиту свест, сачували душу своју, неопходно је отићи даље – обнародовати, сада и овде, манифест о повратку књизи, односно позив да смисао књиге претпоставимо бесмислу савременог света, бесмислу ријалитија и друштвених мрежа – упозорио је Радуловић. – Да бисмо уредили државу, народ, породицу, сваког појединца, да бисмо се суочили с прозорима светоспасоносним, морамо се вратити вековечитом огњишту књиге. Јер, није без разлога речено: „између књиге писања и књиге стварања – може се повући знак једнакости”.

М. Стајић

У склопу обележавања Дана Библиотеке Матице српске композитору Светиславу Божићу уручено је најзачајније признање БМС-а – награда „Златна књига”.

Говорећи о лауреату, председник жирија академик Миро Вуксановић истакао је да је је Божић „јединствена појава у нашем музичком стваралаштву” која спаја „неосредњовековну српску традицију и модеран литерарни сензибилитет у оригинално музичко дело”.

Захваљујући се на награди, Светислав Божић, дописни члан САНУ, рекао је да „Златна књига Библиотеке Матице српске” његовом раду даје нове замахе, подмлађује већ учињене кораке и уноси мир у тонске архипелаге.

– Писана реч је у мом стваралаштву увек имала значајну улогу – била је и јесте драгоцена спона између минулих и надолазећих садржаја, везивно ткиво које је водило мој дух кроз многе музичке стилове и рукавце – рекао је Божић.