Mitropolit Porfirije o orkestriranoj kampanji protiv Srbije

Mitropolit to navodi u autorskom tekstu za Tanjug, u kojem izražava žaljenje što očuvanje mira na prostoru postjugoslovenskih država i međusobna saradnja, konkretno sa Srbijom, ne odgovaraju „profesionalnim kreatorima konflikata", te skreće pažnju da reaguje u svojstvu pravoslavnog arhipastira u Hrvatskoj i Sloveniji, koji po prirodi stvari, učestvuje i u pitanjima opstanka i duhovnog prosperiteta srpskog naroda na teritorijama ovih država.

Autroski tekst mitropolitita Porfirija u celini glasi:

"Poslanje Crkve Hristove da izgrađuje mir i poverenje među ljudima i narodima, doživljavam kao svoj lični zadatak i suštinski deo odgovorne službe koju, u meri sopstvenih skromnih moći, vršim. Zbog toga osećam potrebu i obavezu da svima koji žive u miru u našem regionu – posebno u Hrvatskoj, Srbiji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini – ukažem na određene uznemiravajuće pojave koje zahtevaju zajedničko razmatranje u svetlu dobrobiti svih, a posebno mladih naraštaja i budućih pokolenja.

Naime, preko internet portala i drugih javnih glasila, kako u navedenim zemljama tako i šire, oglašavaju se ličnosti koje, ne vodeći računa o naporima koje radi opšteg dobra i napretka međuljudskih odnosa u regionu preduzimaju državne vlasti Republike Srbije, donose analize, predloge i zaključke koji, umesto da dobronamerne napore prepoznaju, priznaju, pomognu i ohrabre, rade upravo suprotno. U tom cilju očigledno programsku ulogu ima tekst Sonje Biserko koji je na portalu Dojče Vele (DW) dana 13. decembra objavljen pod naslovom „RS kao ratni plijen od kojeg Srbija ne odustaje“. U njemu se metodom ignorisanja i krivotvorenja političkih namera i rezultata srpskog državnog vrha svesno promoviše utisak o polarizovanim odnosima u regionu, što zatim kroz lančanu medijsku harangu vodi obesmišljavanju realnog napretka u razrešavanju, do skora, nerazmrsivih gordijevih čvorova regionalne političke svakodnevice.

Kome je, dakle, u interesu da mir u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, utvrđen i međunarodnim ugovorima zagarantovani poredak posle dvadeset pet godina, poremeti i pokrene novi ratni požar? I čemu, odnosno kome, služi zlonamerno i apsurdno tumačenje po kome je Republika Srpska uzrok nestabilnosti regiona? Podsetimo se mudrih reči blaženopočivšeg patrijarha Irineja koje istovremeno i konstatuju i opominju: „Nikome ne treba da smeta Republika Srpska. Nikome ne treba da smeta što narodi u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini danas žive u miru. Izgleda da nekome ipak smeta. Ne treba da budemo neko koga je izdaleka lako pokrenuti pomoću daljinskog upravljača!“

U svetlu rečenog ne treba posebno objašnjavati što na ukazanu pojavu reagujem prevashodno u svojstvu pravoslavnog arhipastira u Hrvatskoj i Sloveniji, koji po prirodi stvari, pored ostalog, učestvuje i u pitanjima opstanka i duhovnog prosperiteta srpskog naroda na teritorijama ovih država. Opasnost od medijskog stvaranja „crno-belog sveta“ u kontekstu sveopšteg osećaja složenosti i neizvenosti, koju je u pozno jugoslovensko doba proročki iskazalo istoimeno ostvarenje zagrebačke grupe „Prljavo kazalište“, nužno uključuje i opasnost od stigmatizacije Srbije u javnoj sferi i time diskreditacije njene uloge u komunikaciji i partnerstvu sa upravo onim političkim entitetima u kojima je srpska manjina, blagodareći konstruktivnim naporima matice i dobrim dijaloškim okolnostima, ostvarila određeni napredak. Važi, naravno, i obrnuto kada su u pitanju drugi narodi i manjine.

Stoga izražavam duboko žaljenje što očuvanje mira na našem prostoru i time negovanje saradnje postjugoslovenskih država međusobno, a u konkretnom slučaju sa Srbijom, posebno u cilju poboljšanja položaja svih manjinskih zajednica, Srba, Hrvata i drugih, ne odgovara „profesionalnim kreatorima konflikata“ različitih fela i profila. U tom smislu se bojim da ova orkestrirana kampanja protiv Republike Srbije, njenog Predsednika i njene Vlade i bezmalo čitavog srpskog naroda, može ugroziti vidljivi napredak na planu uspostavljanja međusobnog razumevanja i tako vratiti region u stanje političkih tenzija.

Kao da izvođači kampanja namerno ignorišu napore koje, na primer, ovde u Hrvatskoj, radi opšteg dobra i napretka preduzimaju državne vlasti i zajednica srpskog naroda na uspostavljanju međusobnog poverenja i napretka, i istovetnim rezultatima koje kroz satrudništvo i saradnju postižu Vlada Srbije i hrvatski narod koji tamo živi. Ti poduhvati, pokrenuti radi rešavanja problema manjinskih zajednica, blagotvorno utiču na uspostavljanje poverenja između dve države, ali i doprinose miru, ne samo između Srba i Hrvata, nego i naše braće muslimana i svih koji ovde žive.

Na žalost, kao i uvek „profesionalni kreatori konflikata“ insistiraju na polarizacijama, na podelama, na sukobima, pritom uvek diskreditujući jednu stranu, kako bi svako ko ima želju da izgrađuje mostove i prevazilazi eventualne nesporazume sa tom stranom, u najmanju ruku, unapred bio obeshrabren. U njihovom diskursu danas je ta strana Srbija i njeni politički lideri, a sutra, ako zatreba, po istoj matrici može biti bilo koja vlada, država ili bilo koji predsednik iz našeg okruženja. U svakom slučaju, scenario je jasan, producent je isti, uloge su podeljene, glumci su svima dobro poznati, režija je monotona, ali je predstava za neupućene, a naročito zlonamerne, efektna: svi su gubitnici, dobitnici su samo „profesionalni kreatori konflikata“.

Imajući sve to na umu, i verujući da izložena destruktivna nastojanja neće imati presudnog uticaja na naše međuljudske i međunacionalne odnose, ostajem da sa svojom bogoljubivom zajednicom u Eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj i svim ljudima dobre volje Hrista Bogomladenca, čije Rođenje sa radošću iščekujemo, kolenopreklono molim da On, kao Bog mira, sačuva mir za sve!, naveo je je Mitropolit Porfirije.