MALA OPŠTINA ČOKA Korak po korak krči put svog opstanka

– Tranzicija je u poslednjih 35 godina ostavila najviše traga na malim opštinama kao što je Čoka. Naš zadatak prvi, kada smo 2016. godine preuzeli vođenje opštine, bio je da sagledamo situaciju, šta je to realno što treba da se radi u našoj sredini i da korak po korak idemo ka tome da opstanemo.

Stana Đember je kategorična da bolji život kao fraza ne vredi jer Čoka i sva naselja u toj opštini moraju da se bore za opstanak.

Ona dodaje da u suočavanju sa sivom ekonomijom nema preciznih podataka o tome koliko ljudi u čokanskoj opštini trenutno radi i koliko je stvarno nezaposlenih. Evidentno je da rade „Stara livnica”, Livnica „Autofleks”, Duvanska industrija „Čoka”, Vinarija „Čoka”, „Menta”, „Makval”, zatim poljoprivredna gazdinstva „Avis”, „Rit”, „Remitrejd”, „Turinku” je nedavno kupio „Ćorić agrar” iz Bašaida, aktivno je i više manjih porodičnih firmi.

– Ekonomski potencijal nam je poljoprivreda i privrednici koji danas rade i treba da se razvijaju. Naravno da bi privreda trebalo da nam bude bolja i snažnija jer, i kad preliva, nikada nije previše. U poslednje dve godine smo uradili konverziju zemljišta za „Staru livnicu”, koja ima tendenciju da se proširi, pri završetku smo proširenja Livnice „Autofleks” koja posluje u okviru „Knota” iz Bečeja i mislim da će se s tim proširenjem otvoriti mogućnost za zaposlenje još oko 50 radnika.Trudimo se da privrednicima koji bitišu na našem području pružimo logističku podršku – predočava Stana Đember, koja dodaje da je u ovom trenutku mali broj onih koji ne rade.

Doduše, na evidenciji ekspoziture Nacionalne službe za zapošljavanje u Čoki kao nezaposleno vodi se 840 lica, ali predsednica opštine ukazuje na to da ovih dana kada treba da se pokrenu planirani četvoromesečni javni radovi, udruženim sredstvima s NSZ-om ukupne vrednosti pet miliona dinara, jedva su obezbeđeni ljudi koji će da rade. Mnogi su samo fiktivno na evidenciji nezaposlenih, a u stvarnosti ili su negde otišli ili rade u sivoj zoni. 

Industrija mesa „Čoka” je svojevremeno bila žila kucavica te opštine, ali je doživela krah pre dve decenije, predsednica opštine Stana Đember navodi da bi s pozicije na kojoj je posle toliko vremena bilo neozbiljno da o tome priča, ali napominje da je imala više razgovora sa stečajnom upravnicom, bila je u poseti zainteresovana delegacija kineskih privrednika.

Budžet opštine Čoke je skroman – iznosi za ovu godinu oko 400 miliona dinara, zbog čega se rukovodstvo trudi da privuče novac sa svih nivoa vlasti, iz pokrajinskih i republičkih izvora, da bi se moglo ulagati u obezbeđenje boljih uslova za život građana.    

– Opština Čoka je lepa sa svojim bogatstvima i potencijalima, ali je poprilično zapuštena na mnogim mestima i smatramo da rekultivisanjem pojedinih terena, pošumljavanjem, možemo unaprediti životnu sredinu i popraviti uslove života.

– Trudimo se da od skromne sume kojom raspolažemo zadovoljimo sve životne potrebe žitelja naše opštine. Na drugoj strani, nastojimo da privučemo novac iz drugih izvora, a utičemo na civilne organizacije, udruženja u oblasti kulture i sporta da se takođe bore za dodatne pare na konkurisima, da zajedničkim snagama možemo doći do te crte koja obezbeđuje opstanak – kaže Stana Đember.

– Lokalna samouprava tu može biti samo posrednik, a da se zavaravamo da će se Industriji mesa „Čoka” vratiti onaj stari sjaj, bilo bi neozbiljno, ali nije isključeno da će ona u nekom obliku, da li prerade mesa ili nekoj drugoj delatnosti, zaživeti. Ne mogu sa sigurnošću da kažem, radimo na tome i sigurno da ima mogućnosti. Iz ove pozicije mogu reći lični utisak da jedna opština, ma kako mala bila, nikada ne treba da se osloni samo na jednu granu. Jer, to se pokazalo kao negativno i u slučaju Čoke. Industrija mesa, koja je nekada zapošljavala 1.200 radnika, preko noći je stala pa je gotovo stala i opština – kaže Stana Đember.

Sve nerešene imovinskopravne odnose, kojih ima, na području katastarske opštine Čoka rešavaće se u započetom postupku komasacije jer, po rečima Stane Đember, svaki ozbiljan investitor – a bilo ih je više koji su posetili čokansku opštinu i zainteresovani su za ulaganja – očekuje da dođe na zdrav teren. Katastar opštine Čoka radi na karti iz vremena Marije Terezije pa je upravo zbog toga 2016. započeta komasacija u Čoki, spremni su i projekti za Ostojićevo i Jazovo, a uradiće se i za ostala mesta.

U SO Čoka funkcioniše koalicija oko SNS-a, koja u odborničkoj grupi ima 12 mandata, SVM ima devet odbornika, a četiri mandata imaju druge političke opcije. Saradnja koalicionih partnera u lokalnoj vlasti je dobra jer se shvatilo da je za sve najbolje da se sarađuje i zajednički rešavaju problemi, te, po uveravanju Stane Đember, u funkcionisanju lokalne vlasti nema nikakvih problema. 

– Zajednički se angažujemo uz puno razumevanje u borbi za opstanak i bolji život naših građana – naglašava ona. – Činjenica je da su lokalna, pokrajinska i republička vlast na istoj liniji, što umnogome olakšava rad. Mogu reći da je saradnja s pokrajinskim i republičkim institucijama vrlo zadovoljavajuća. Mi još nismo otvorili vrata ni u Pokrajini, ni u ministarstvima, a da nismo dobili makar logističku podršku. Na nama je da ponudimo gotova rešenja jer nam ih niko drugi neće ponuditi. Svoje probleme treba da upakujemo onako kako treba, da pripremimo projekte, predložimo zdrava i dobra rešenja za naše probleme, pa tek onda da odlazimo na vrata pokrajinske i republičke vlasti. Mi upravo to i radimo. Svi projekti, elaborati i moguća rešenja zahtevaju vreme. Četiri godine je kratak period, ukoliko ste nasledili priličan broj problema.

– Želimo da privučemo investitore, a nemamo uređene imovinskopravne odnose, nemamo utvrđenu imovinu i vrlo nam je teško da kažemo investitorima „Evo, možete ovde da gradite svoj pogon”. To ne znači da ćemo investitore odbiti pre završetka komasacije, nego radimo parcijalno, uz podršku drugih organa vlasti. Dobro urađena komasacija je budućnost koju ostavljamo narednim generacijama. S komasacijom u Čoki nam se otvaraju vrata za formiranje zdrave industrijske zone, a uporedo ćemo pomagati postojećoj privredi i poljoprivredi. Ne možemo pričati o velikim industrijskim zonama jer, ukoliko bismo sada instalirali fabriku s 300 radnih mesta, pitanje je da li bi u njoj imao ko da radi. Znači, treba biti realan i ići sistemom „kap po kap”, da Čoki treba više manjih pogona koji će upošljavati od pet do deset radnika, a s druge strane, treba da radimo na proširenju privrednih kapaciteta koje imamo. Ukoliko su dve livnice i drugi zainteresovani za proširenje, da lokalna samouprava tu pruži svu logističku podršku. Tu pre svega mislim na rešavanje imovinskopravnih odnosa za državnu zemlju, gde je prisutan opšti haos jer, na primer, u Jazovu, na mestu gde je ambulanta upisana je njiva. Prošle godine smo doneli odluku o skidanju useva s uzurpiranih površina u državnom vlasništvu i suočili smo se s tim da je to veoma teško sprovesti zato što nemamo dobre premere – objašnjava Stana Đember.    

Tekst i foto: Milorad Mitrović