МАЛА ОПШТИНА ЧОКА Корак по корак крчи пут свог опстанка

– Транзиција је у последњих 35 година оставила највише трага на малим општинама као што је Чока. Наш задатак први, када смо 2016. године преузели вођење општине, био је да сагледамо ситуацију, шта је то реално што треба да се ради у нашој средини и да корак по корак идемо ка томе да опстанемо.

Стана Ђембер је категорична да бољи живот као фраза не вреди јер Чока и сва насеља у тој општини морају да се боре за опстанак.

Она додаје да у суочавању са сивом економијом нема прецизних података о томе колико људи у чоканској општини тренутно ради и колико је стварно незапослених. Евидентно је да раде „Стара ливница”, Ливница „Аутофлекс”, Дуванска индустрија „Чока”, Винарија „Чока”, „Мента”, „Маквал”, затим пољопривредна газдинства „Авис”, „Рит”, „Ремитрејд”, „Туринку” је недавно купио „Ћорић аграр” из Башаида, активно је и више мањих породичних фирми.

– Економски потенцијал нам је пољопривреда и привредници који данас раде и треба да се развијају. Наравно да би привреда требало да нам буде боља и снажнија јер, и кад прелива, никада није превише. У последње две године смо урадили конверзију земљишта за „Стару ливницу”, која има тенденцију да се прошири, при завршетку смо проширења Ливнице „Аутофлекс” која послује у оквиру „Кнота” из Бечеја и мислим да ће се с тим проширењем отворити могућност за запослење још око 50 радника.Трудимо се да привредницима који битишу на нашем подручју пружимо логистичку подршку – предочава Стана Ђембер, која додаје да је у овом тренутку мали број оних који не раде.

Додуше, на евиденцији експозитуре Националне службе за запошљавање у Чоки као незапослено води се 840 лица, али председница општине указује на то да ових дана када треба да се покрену планирани четворомесечни јавни радови, удруженим средствима с НСЗ-ом укупне вредности пет милиона динара, једва су обезбеђени људи који ће да раде. Многи су само фиктивно на евиденцији незапослених, а у стварности или су негде отишли или раде у сивој зони. 

Индустрија меса „Чока” је својевремено била жила куцавица те општине, али је доживела крах пре две деценије, председница општине Стана Ђембер наводи да би с позиције на којој је после толико времена било неозбиљно да о томе прича, али напомиње да је имала више разговора са стечајном управницом, била је у посети заинтересована делегација кинеских привредника.

Буџет општине Чоке је скроман – износи за ову годину око 400 милиона динара, због чега се руководство труди да привуче новац са свих нивоа власти, из покрајинских и републичких извора, да би се могло улагати у обезбеђење бољих услова за живот грађана.    

– Општина Чока је лепа са својим богатствима и потенцијалима, али је поприлично запуштена на многим местима и сматрамо да рекултивисањем појединих терена, пошумљавањем, можемо унапредити животну средину и поправити услове живота.

– Трудимо се да од скромне суме којом располажемо задовољимо све животне потребе житеља наше општине. На другој страни, настојимо да привучемо новац из других извора, а утичемо на цивилне организације, удружења у области културе и спорта да се такође боре за додатне паре на конкурисима, да заједничким снагама можемо доћи до те црте која обезбеђује опстанак – каже Стана Ђембер.

– Локална самоуправа ту може бити само посредник, а да се заваравамо да ће се Индустрији меса „Чока” вратити онај стари сјај, било би неозбиљно, али није искључено да ће она у неком облику, да ли прераде меса или некој другој делатности, заживети. Не могу са сигурношћу да кажем, радимо на томе и сигурно да има могућности. Из ове позиције могу рећи лични утисак да једна општина, ма како мала била, никада не треба да се ослони само на једну грану. Јер, то се показало као негативно и у случају Чоке. Индустрија меса, која је некада запошљавала 1.200 радника, преко ноћи је стала па је готово стала и општина – каже Стана Ђембер.

Све нерешене имовинскоправне односе, којих има, на подручју катастарске општине Чока решаваће се у започетом поступку комасације јер, по речима Стане Ђембер, сваки озбиљан инвеститор – а било их је више који су посетили чоканску општину и заинтересовани су за улагања – очекује да дође на здрав терен. Катастар општине Чока ради на карти из времена Марије Терезије па је управо због тога 2016. започета комасација у Чоки, спремни су и пројекти за Остојићево и Јазово, а урадиће се и за остала места.

У СО Чока функционише коалиција око СНС-а, која у одборничкој групи има 12 мандата, СВМ има девет одборника, а четири мандата имају друге политичке опције. Сарадња коалиционих партнера у локалној власти је добра јер се схватило да је за све најбоље да се сарађује и заједнички решавају проблеми, те, по уверавању Стане Ђембер, у функционисању локалне власти нема никаквих проблема. 

– Заједнички се ангажујемо уз пуно разумевање у борби за опстанак и бољи живот наших грађана – наглашава она. – Чињеница је да су локална, покрајинска и републичка власт на истој линији, што умногоме олакшава рад. Могу рећи да је сарадња с покрајинским и републичким институцијама врло задовољавајућа. Ми још нисмо отворили врата ни у Покрајини, ни у министарствима, а да нисмо добили макар логистичку подршку. На нама је да понудимо готова решења јер нам их нико други неће понудити. Своје проблеме треба да упакујемо онако како треба, да припремимо пројекте, предложимо здрава и добра решења за наше проблеме, па тек онда да одлазимо на врата покрајинске и републичке власти. Ми управо то и радимо. Сви пројекти, елаборати и могућа решења захтевају време. Четири године је кратак период, уколико сте наследили приличан број проблема.

– Желимо да привучемо инвеститоре, а немамо уређене имовинскоправне односе, немамо утврђену имовину и врло нам је тешко да кажемо инвеститорима „Ево, можете овде да градите свој погон”. То не значи да ћемо инвеститоре одбити пре завршетка комасације, него радимо парцијално, уз подршку других органа власти. Добро урађена комасација је будућност коју остављамо наредним генерацијама. С комасацијом у Чоки нам се отварају врата за формирање здраве индустријске зоне, а упоредо ћемо помагати постојећој привреди и пољопривреди. Не можемо причати о великим индустријским зонама јер, уколико бисмо сада инсталирали фабрику с 300 радних места, питање је да ли би у њој имао ко да ради. Значи, треба бити реалан и ићи системом „кап по кап”, да Чоки треба више мањих погона који ће упошљавати од пет до десет радника, а с друге стране, треба да радимо на проширењу привредних капацитета које имамо. Уколико су две ливнице и други заинтересовани за проширење, да локална самоуправа ту пружи сву логистичку подршку. Ту пре свега мислим на решавање имовинскоправних односа за државну земљу, где је присутан општи хаос јер, на пример, у Јазову, на месту где је амбуланта уписана је њива. Прошле године смо донели одлуку о скидању усева с узурпираних површина у државном власништву и суочили смо се с тим да је то веома тешко спровести зато што немамо добре премере – објашњава Стана Ђембер.    

Текст и фото: Милорад Митровић