Linta: Hrvatska i FBiH krše ljudska prava proteranih Srba
BEOGRAD: Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je danas da Hrvatska i Federacija BiH od završetka rata do danas sistematski krše ljudska prava više od milion proteranih Srba i malobrojnih srpskih povratnika, o čemu je, ističe, izvestio međunarodne organizacije.
Linta u saopštenju navodi da je uputio pismo predstavnicima najznačajnih međunarodnih organizacija u kojem apeluje da izvrše pritisak na vlasti u Zagrebu i Sarajevu, s ciljem da počnu poštovati Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Ugovor o pitanjima sukcesije koji su potpisali zvanični predstavnici država naslednica bivše Jugoslavije u Beču 2001. godine.
Ističe da su proterani Srbi i preostali Srbi u Hrvatskoj u Federaciji BiH diskriminisani u nizu oblasti - spora obnova porušenih kuća i komunalne infrastrukture, zakonski onemogućena naknada štete za uništenu imovinu u terorističkim akcijama, blokiran povratak uzurpiranih i bespravno otetih stanova, kuća, poslovnih prostora, poljoprivrednog zemljišta i šuma, zaostale a neisplaćene penzije...
Linta kaže i da je Savez Srba iz regiona u prethodnom periodu uradio anketu koja se odnosila na evidentiranje otete, uništene, oštećene, neadekvatno obnovljene, neadekvatno razmenjene i neadekvatno prodate imovine proteranih Srba i drugih oštećenih građana koja se nalazi u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji.
Ukupno je 10.322 prognaničkih porodica popunilo Obrazac za evidenciju.
Prosečna porodica broji tri člana, što znači da je tom evidencijom obuhvaćeno nešto više od 30.000 proteranih Srba i drugih oštećenih građana zbog čega se ta evidencija, navodi Linta, može smatrati reprezentativnom anketom.
Izveštaj o rezultatima ankete otete i uništene imovine izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji urađen je 2019. godine i sadrži 87 strana.
Engleska verzija izveštaja poslana je zajedno sa pismom predstavnicima međunarodnih organizacija, dodaje Linta.
Pismo je poslato generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, predsedniku Evropskog parlamenta Dejvidu Sasoli, predsedniku Evropskog saveta Sarl Mišelu, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, generalnoj sekretarki Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) Helgi Šmit, predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Riku Damsu, komesarki Saveta Evrope za ljudska prava Dunji Mijatović.