Линта: Хрватска и ФБиХ крше људска права протераних Срба
БЕОГРАД: Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да Хрватска и Федерација БиХ од завршетка рата до данас систематски крше људска права више од милион протераних Срба и малобројних српских повратника, о чему је, истиче, известио међународне организације.
Линта у саопштењу наводи да је упутио писмо представницима најзначајних међународних организација у којем апелује да изврше притисак на власти у Загребу и Сарајеву, с циљем да почну поштовати Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода и Уговор о питањима сукцесије који су потписали званични представници држава наследница бивше Југославије у Бечу 2001. године.
Истиче да су протерани Срби и преостали Срби у Хрватској у Федерацији БиХ дискриминисани у низу области - спора обнова порушених кућа и комуналне инфраструктуре, законски онемогућена накнада штете за уништену имовину у терористичким акцијама, блокиран повратак узурпираних и бесправно отетих станова, кућа, пословних простора, пољопривредног земљишта и шума, заостале а неисплаћене пензије...
Линта каже и да је Савез Срба из региона у prеthodnom периоду урадио анкету која се односила на евидентирање отете, уништене, оштећене, неадекватно обновљене, неадекватно размењене и неадекватно продате имовине протераних Срба и других оштећених грађана која се налази у Хрватској, БиХ и Словенији.
Укупно је 10.322 прогнаничких породица попунило Образац за евиденцију.
Просечна породица броји три члана, што значи да је том евиденцијом обухваћено нешто више од 30.000 протераних Срба и других оштећених грађана због чега се та евиденција, наводи Линта, може сматрати репрезентативном анкетом.
Извештај о резултатима анкете отете и уништене имовине избеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана у Хрватској, БиХ и Словенији урађен је 2019. године и садржи 87 страна.
Енглеска верзија извештаја послана је заједно са писмом представницима међународних организација, додаје Линта.
Писмо је послато генералном секретару УН Антонију Гутерешу, председнику Европског парламента Дејвиду Сасоли, председнику Европског савета Сарл Мишелу, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, генералној секретарки Организације за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ) Хелги Шмит, председнику Парламентарне скупштине Савета Европе Рику Дамсу, комесарки Савета Европе за људска права Дуњи Мијатовић.