Čomić: Život u istopolnoj zajednici je ljudsko pravo
BEOGRAD: Prvi društveni dijalog o predlogu Ncrta zakona o istopolnim zajednicama održan je danas, a ministarka za ljudska i manjinska prava i društevni dijalog Gordana Čomić ocenila je da će usvajanjem tog zakona Srbija pokazati privrženost članstvu u Savetu Evrope i odlučnost da ljudska prava budu jednako primenjena na sve građane i građanke, pa i na LGBT populaciju.
"LGBT zajednica ima prava da zakonom uredi prava i obaveze međusobnog života", rekla je Čomić novinarima u Palati Srbija pre početka prvog društvenog dijaloga o predlogu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama.
Na pitanje da li će pripadnici LGBT zajednice imati ista prava, budući da se koristi termin istopolna zajednica, a ne brak, Čomić je kazala da je zakon koji će biti donet pre svega "ljudskopravaški" zakonski akt.
"Nije brak, nema usvajanja dece, to je ljudskopravaški zakon, to je istopolna zajednica i zakon koji uređuje međusobna prava i obaveze. Ništa više i ništa manje od toga", rekla je Čomić.
Na konstataciju da se u Skupštini neretko čuju homofobične izjave i pitanje kako u tom kontekstu očekuje da će zakon biti usvojen, Čomić je kazala da je dijalog jedini mehanizam da se razgovara o razlozima zašto neko smatra da ljudi, zato što imaju lično svojstvo i volju da žive u istopolnoj zajednici, ne mogu da imaju prava kao svi drugi.
"Ne verujem da postoji dovoljno dobar argument za to, ali verujem u dobrobit sumnje na koji smo svi obavezni, da čujemo svačiji argument", rekla je ministarka.
Izrazila je nadu da će razmena argumentata, kao i predlozi, ideje i kritike doprineti da se donese najbolji zakon naglasivši da se Srbija tako penje na lestvici društava koja poštuju ljudska prava.
Kako je rekla, Srbija će verovatno biti 49. ili 50. zemlja u svetu koja će usvojiti takav zakon.
"Rasprava će trajati u okviru planskom zakonskom sistemu i po zahtevu i potrebi svih zainteresovanih, jer želimo da ovaj zakon predložimo Skupštini Srbije kao tekst koji će uključiti ideje,opaske, predloge svih zainteresovanih u našoj zemlji. To treba da bude model za svaki budući zakon", naglasila je Čomić.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je kazala da iako je psolednjih godina i u EU postiognut napredak u pogledu ravnopravnosti LGBT osoba, diskriminacija tih osoba i dalje prisutna.
Ona je kazala da 43 odsto LGBT osoba u EU oseća diskriminisano, dok je kriza sa pandemijom kovid-19 pogoršala njihovu situaciju.
''To je bio jedan od razloga što je Evropska komisija u novembru 209.godine donela Strategiju koja se odnosi na jednakost LGBT osoba 2020-2025 koja se zasniva na aktivnostima u cilju povećanja ravnopravnosti te zajednice'', rekla je Janković.
Podsetila je da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kroz preporuke za unapređenje ravnopravnosti, u svojim izveštajima, više puta ukazivao na potrebu za donošenjem propisa kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstava.
''Praksa institucije pokazuje da pripadnici LGBT zajednice najviše podnose pritužbe zbog diskriminacije u javnoj sferi gde su izloženi neprimerenom govoru pa i govoru mržnje'', rekla je Janković.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob ocenila je da je to što se dijalog vodi na najvišim instancama korak napred ka većoj jednakosti članova LGBT zajednice kojoj je, kako kaže, još uvek osporeno pravo na zajednički život i porodicu.
Žakob je navela da se LGBT zajednica u Srbiji suočava sa velikim izazovima, diskrimanacijom i nasiljem i da više od 50 građana naše zemlje smatra da je ta zajednica najviše diskriminisana grupa.
''Podržaćemo ministarstvo, čitavu zajednicu i institucije da ostvaruju partnerstva za ravnopravnost i da se usvoji ovaj ambiciozan pravni tekst u skladu sa međunarodnim standardima i vrednostima EU. Danas smo tu podržimo zajedničke vrednosti svi nas'', rekla je Žakob.
Zamenica šefa misije Saveta Evrope u Srbiji Nadia Ćuk istakla je da je princip zabrane diskriminacije osnovni princip Saveta Evrope ukazujući da su LGBT osobe češće meta diskriminacije na osnovu njihove stvarne ili percipirane seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Naglasila je da će usvajanjem Zakona o istopolnim zajednicama srpske vlasti pokazati definitivnu posvećenost rešavanju različitoj izazova sa kojima se suočavaju LGBT osobe u Srbiji.
''Savet Evrope je spreman da pomogne Ministarstvu da se obezbedi da taj zakon, kao i celokupno zakonodavstvo o ravnopravnosti, budu potpuno u skladu sa evropskim standardima i da podrži regulatorna tela, institucije i civilno društvo u Srbiji kroz saradnju u unapređenju zaštiti ljudskih prava'', rekla je Ćuk.
Šef političke sekcije delegacije EU u Srbiji Dirk Loren pohvalio je napore ministarstva na uvođenju društvenog dijaloga ističući da seširom sveta seksualna orijentiacija i dalje zloupotrebljava kao izgovor za kršenje osnovnih ljudskih prava.
On je naveo da Izveštaj Povrenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana pokazuju da LGBT osobe pripadaju grupi najugroženijima i da su izložene diskriminaciji na svakodnevnoj osnovi.
Istakao je pozitivne korake koji su preduzeti, navodeći da su izmenjeni udžbenici, donet Zakon o matičnoj knjizi rođenih gde se unose promene pola, da se organizuju Parade ponosa...
''Izrada Zakona o istopolnim zajednicama je jedan od jedan od neispunjenih kriterijuma iz prethodnog Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije i drago nam je što se preduzimaju aktivnosti u pripremi tog zakona i EU će to podržati'', rekao je Loren.
U prvom tematskom društvenom dijalogu o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama učestvivali su narodni poslanici, predstavnici državnih organa i institucija, organizacija civilnog društva koje se bavi pravima LGBTI osoba, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, međunarodne organizacije.
