Чомић: Живот у истополној заједници је људско право

"ЛГБТ заједница има права да законом уреди права и обавезе међусобног живота", рекла је Чомић новинарима у Палати Србија пре почетка првог друштвеног дијалога о предлогу Нацрта закона о истополним заједницама.

На питање да ли ће припадници ЛГБТ заједнице имати иста права, будући да се користи термин истополна заједница, а не брак, Чомић је казала да је закон који ће бити донет пре свега "људскоправашки" законски акт.

"Није брак, нема усвајања деце, то је људскоправашки закон, то је истополна заједница и закон који уређује међусобна права и обавезе. Ништа више и ништа мање од тога", рекла је Чомић.

На констатацију да се у Скупштини неретко чују хомофобичне изјаве и питање како у том контексту очекује да ће закон бити усвојен, Чомић је казала да је дијалог једини механизам да се разговара о разлозима зашто неко сматра да људи, зато што имају лично својство и вољу да живе у истополној заједници, не могу да имају права као сви други.

"Не верујем да постоји довољно добар аргумент за то, али верујем у добробит сумње на који смо сви обавезни, да чујемо свачији аргумент", рекла је министарка.

Изразила је наду да ће размена аргументата, као и предлози, идеје и критике допринети да се донесе најбољи закон нагласивши да се Србија тако пење на лествици друштава која поштују људска права.

Како је рекла, Србија ће вероватно бити 49. или 50. земља у свету која ће усвојити такав закон.

"Расправа ће трајати у оквиру планском законском систему и по захтеву и потреби свих заинтересованих, јер желимо да овај закон предложимо Скупштини Србије као текст који ће укључити идеје,опаске, предлоге свих заинтересованих у нашој земљи. То треба да буде модел за сваки будући закон", нагласила је Чомић.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је казала да иако је псоледњих година и у ЕУ постиогнут напредак у погледу равноправности ЛГБТ особа, дискриминација тих особа и даље присутна.

Она је казала да 43 одсто ЛГБТ особа у ЕУ осећа дискриминисано, док је криза са пандемијом ковид-19 погоршала њихову ситуацију.

''To је био један од разлога што је Европска комисија у новембру 209.године донела Стратегију која се односи на једнакост ЛГБТ особа 2020-2025 која се заснива на активностима у циљу повећања равноправности те заједнице'', рекла је Јанковић.

Подсетила је да је Повереник за заштиту равноправности, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима, више пута указивао на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава.

''Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери где су изложени непримереном говору па и говору мржње'', рекла је Јанковић.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб оценила је да је то што се дијалог води на највишим инстанцама корак напред ка већој једнакости чланова ЛГБТ заједнице којој је, како каже, још увек оспорено право на заједнички живот и породицу.

Жакоб је навела да се ЛГБТ заједница у Србији суочава са великим изазовима, дискриманацијом и насиљем и да више од 50 грађана наше земље сматра да је та заједница највише дискриминисана група.

''Подржаћемо министарство, читаву заједницу и институције да остварују партнерства за равноправност и да се усвоји овај амбициозан правни текст у складу са међународним стандардима и вредностима ЕУ. Данас смо ту подржимо заједничке вредности сви нас'', рекла је Жакоб.

Заменица шефа мисије Савета Европе у Србији Надиа Ћук истакла је да је принцип забране дискриминације основни принцип Савета Европе указујући да су ЛГБТ особе чешће мета дискриминације на основу њихове стварне или перципиране сексуалне оријентације и родног идентитета.

Нагласила је да ће усвајањем Закона о истополним заједницама српске власти показати дефинитивну посвећеност решавању различитој изазова са којима се суочавају ЛГБТ особе у Србији.

''Savеt Европе је спреман да помогне Министарству да се обезбеди да тај закон, као и целокупно законодавство о равноправности, буду потпуно у складу са европским стандардима и да подржи регулаторна тела, институције и цивилно друштво у Србији кроз сарадњу у унапређењу заштити људских права'', рекла је Ћук.

Шеф политичке секције делегације ЕУ у Србији Дирк Лорен похвалио је напоре министарства на увођењу друштвеног дијалога истичући да сеширом света сексуална оријентиација и даље злоупотребљава као изговор за кршење основних људских права.

Он је навео да Извештај Повренице за заштиту равноправности и Заштитника грађана показују да ЛГБТ особе припадају групи најугроженијима и да су изложене дискриминацији на свакодневној основи.

Истакао је позитивне кораке који су предузети, наводећи да су измењени уџбеници, донет Закон о матичној књизи рођених где се уносе промене пола, да се организују Параде поноса...

''Израда Закона о истополним заједницама је један од један од неиспуњених критеријума из prеthodnog Акционог плана за борбу против дискриминације и драго нам је што се предузимају активности у припреми тог закона и ЕУ ће то подржати'', рекао је Лорен.

У првом тематском друштвеном дијалогу о Нацрту закона о истополним заједницама учествивали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја, међународне организације.