Бледски форум, Вучић: На европском смо путу, али очекујемо више поштовања

Вучић је на отварању Бледског стратешког форума, у кратком обраћању на отварању лидерског панела "Европа после Брегзита и ковида19", рекао да постоји део грађана који не подржава европске интеграције, посебно због косовског питања, али да то не утиче на политичку одлуку да је Србија на европском путу.

Председник је рекао да је увек био веома јасан и да увек понавља поруку да је Србија на европском путу и да му је посвећена, али да Србија такође види да она није главна тема међу земљама ЕУ, што је, каже, и нормално у овим околностима.

На коментар модератора Ника Гауинга, иначе гостујућег професора Краљевског колеџа у Великој Британији, да је током Светског економског форума ставио до знања да је Србија заинтересована за ЕУ до одређене границе, Вучић је рекао да је тада говорио о томе да је Србија очекивала више поштовања од Европске уније.

"Можда су и људи из ЕУ очекивали више поштовања с наше стране. Обе стране би требало да учине колико могу да побољшају ствари. Морам да кажем да је то нешто што морамо да урадимо за заједнички бољитак", рекао је Вучић.

На опаску Гауинга да је Вучић тада за Еуроњуз рекао да Србија није веома ентузијастична, Вучић је рекао да је то тачно, јер постоји 40 процената грађана који су против уласка у ЕУ, махом због тога што виде ЕУ као организацију која прави притисак кад је у питању косовска независност.

"То је истина, али то не утиче на наше политичке одлуке. Ми смо на европском путу, видимо много тешкоћа, не припадамо напредним економијама, али нећемо ући ове године у рецесију, иде нам добро", рекао је Вучић.

Изјава Бојка Борисова о несолидарности ЕУ на почетку корона кризе послужила је данас председнику Србије Александру Вуцићу да још једном укаже на двоструке европске стандарде, те на предности припадања "клубу" ЕУ.

Вучић је, наиме, подсетио да је он на почетку кризе скренуо пажњу на то да ЕУ није показала јединство и солидарност и да су га због тога напали, како је рекао, буквално сви.

"Виктор Орбан је то сада потврдио", рекао је Вучић на панелу Бледског стратешког форума и додао да Борисова нико не критикује зато што је "он део клуба ЕУ".

"Тако да сам научио да је увек боље припадати клубу, него бити ван њега и Србија жели да буде део клуба ЕУ", рекао је Вучић.

Ипак, каже, иако Србија није члан "клуба", а он само један "мали човек", управо га је позвала канцеларка Ангела Меркел, пренео је учесницима Форума.

Он се позвао и на паралелу са нападима на немачки Бундестаг и на српски парламент, те подсетио да је у Београду том приликом 27 људи ухапшено, а већина пушетна већ следећег дана, док је у Немачкој био само покушај напада односно уласка у парламент, а ухпашено је 300 људи.

"Тукли су их оштро и док је то код нас био чин диктаторства у Немачкој је то био чин одбране демократије".

Вучић је поновио да Србија жели да буде део клуба ЕУ, од које иначе примамо велику подршку, али имамо и своје ставове и видимо шта се дешава у ЕУ.

Морамо да сарађујемо и са ЕУ на политичком, а са САД на економском пољу и ако одустанемо од сарадње са САД они нама неће бити непријатељи, али ће нам бити опонент, рекао је Вучић и додао да су све то геополитичке игре.

Вучић је затим напустио салу како би обавио телефонски разговор са немачком канцеларком.

Традиционални Бледски стратешки форум, који ове године носи назив "Европа после Брегзита и Ковида19", отворен је данас на Бледу, а председник Словеније Борут Пахор поручио је да све кризе - мигрантска, економска, Брегзит, вирус корона... захтевају јединство читаве Европске уније и јединствени одговор.

Пахор је изразио наду да ће недавно усвојени финансијски план ЕУ допринети ублажавању последица кризе коју је изазвала пандемија вируса корона у свим земљама Уније.

"Теме којима ћемо се бавити ове године јесу изазови и могућности у новој нормалности, и када је реч о политичким, социјалним и економским променама", рекао је Пахор на отварању Бледског форума.

Каже да је и Словенија посвећена новим изазовима, а међу њима су мултилатерализам, активно учвршћивање у ЕУ и НАТО, добросуседски односи и допринос глобалном миру и безбедности.

"Прилагодићемо се новој реалности, јер Словенија жели да буде један од кључева више интегрисане и развијене Европе, као чланица Еврозоне и Шенген зоне, Словенија је за дубљу и уједињенију ЕУ, не само Словенија, већ све чланице ЕУ морају да теже да се не угрожава јединство и да раде на консолидацији", поручио је Пахор.

Позвао је све у Европи да прихвате све идентитете, а да истовремено сачувају јединство ЕУ на спољном плану.

Оценио је да су регионалне иницијативе за сарадњу веома битне и плодносне у циљу креирања ефикасније ЕУ и да то, истиче, доприноси очувању од подела, али и очувању трансатлантских односа с једне стране, и нормалној сарадња са Русијом и Кином с друге стране.

Шест месеци након што је српски председник Александар Вучић још на почетку пандемије вируса корона критиковао Европску унију због несолидарности и неадекватног одговора на пандемију вируса корона, исто то је учнио данас бугарски премијер Бојко Борисов.

На панелу у оквиру Бледског форума, Борисов је критиковао ЕУ због неадекваног одговора на пандемију вируса корона и оценио да у ЕУ није било довољно солидарности и да европска заједница није била спремна за кризу.

Председник Вучић, који је такође био учесник панела, подсетио је да када је он то рекао, пре шест месеци, био критикован од свих.

"Показали смо да у условима војних ситуација и пандемије нисмо спремни", рекао је Борисов и додао да је Бугарска показала солидарност и да је медицинску опрему слала другим европским земљама.

"Није Европа научила ништа на основу ове пандемије. Ми немамо ниједан медицински протокол, немамо јасно дефинисано носимо ли маске или не...", приметио је Борисов.

Истиче да се током пандемије свака земља бавила собом и да су се чак "такмичиле" која ће пре да затвори границе.

Премијери седам држава чланица ЕУ - Чешке, Италије, Словеније, Пољске, Мађарске, Хрватске и Бугарске су у оквиру лидерског панела "Европа после Брегзита и Ковида19" на Бледском форуму поделили своје ставове о функционисању европске заједнице током пандемије, њеној економској улози у свету, али и о томе где је виде у будућности.

Бугарски премијер Бојко Борисов је попут српског председника Александра Вучића, а који је то урадио још на почетку пандемије пре шест месеци, критиковао ЕУ по питању реаговања на пандемију вируса корона и оценио да у ЕУ није било довољно солидарности и да европска заједница није била спремна за кризу.

"Није Европа научила ништа на основу ове пандемије. Ми немамо ниједан медицински протокол, немамо јасно дефинисано носимо ли маске или не...", приметио је Борисов.

Истиче да се током пандемије свака земља бавила собом и да су се чак "такмичиле" која ће пре да затвори границе.

Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да ни од кога у ЕУ није добио сигнал да нешто током председавања Хрватске ЕУ није било како треба.

"Пет дана након почетка председавања однели смо победу на изборима, а никада нисам добио сигнал да је несто погрешно у нашој политици и вредностима, напротив", рекао је Пленковић током дискусије на Бледском стратешком форуму.

Како каже, током пет месеци председавања важиле су превентивне мере, уведене због пандемије вируса Ковид-19 али, истакао је он, потребан је глобални одговор на пандемију.

Према његовим речима, потребно је ускладити европске мере са општим, а мора да се обезбеди консензус и када се ради о лековима, вакцинама...

"ЕУ би могла више да уради. Потребан нам је заједнички одговор", рекао је Пленковић.

Словеначки премијер Јанез Јанша изјавио је да је Хрватска добро обавила Председавање у том периоду и најавио да ће председавање Словеније ЕУ наредне године протећи у пост Брегзит ери.

Он је рекао да се ближи зима и да самим тим расте забринутост како сачувати безбедност људи, а да економија функционише.

Пољски премијер Матеуш Моравијецки сматра да су суверене земље реаговале брзо на пандемију и да је Пољска била успешнија од других земаља.

Он је поручио да су потребне три ствари које би ЕУ требало да уради, а као прву он је истакао да би требало очувати трансатлантско јединство као стуб безбедности.

"Друго да централна Европа постане локомотива и мотор раста и процвата целе ЕУ. Пустите нас да радимо свој посао. Треће - заједничка визија да се разумемо боље упркос различитостима", оценио је он.

Премијер Мађарске Виктор Орбан сматра да је ЕУ у проблему, јер није препознала своју нову позицију у економији и да више није та која мења игру, већ да су ту и САД и Кина.

"Немамо европску војску и то је такође један од проблема што више нисмо одлучиоци у игри", рекао је Орбан.

Премијер Чешке Андреј Бабиш као изазове које очекују ЕУ види и разговоре о конкретним плановима, безбедности и територији која укључује и причу о Србији.

Бугарску, Румунију, Хравтску и Србију морамо одмах да узмемо у Шенген, рекао је Бабиш и додао да Европа треба да расправља о Балкану као и да се реши питање да ли ће те земље бити део Шенгена или не.

Чески премијер навео је да Европу очекују и разговори и о војсци, НАТО-у, потенцијалима тржишта, пре и после корона вируса, трговини, новим споразумима.

Као један од изазова, оценио је и изборе у САД.

Премијер Италије Ђузепе Конте рекао је да је Италија током удара корона вируса, који је био најснажнији у Европи, научила најважније, шта значи реч солидарност.

Говорио је и о корацима које је ЕУ подузела, Европска комисија и централна банка, током четворомесечне борбе са пандемијом.