SVETSKI DAN ODRŽIVOG TRANSPORTA Put ka ekološki prihvatljivijoj i bezbednijoj budućnosti
Svetski dan održivog transporta, koji se obeležava 26. novembra, ističe potrebu za održivim transportnim sistemima u savremenom društvu. Iako je svakodnevni život danas nezamisliv bez korišćenja različitih vrsta prevoznih sredstava, negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi postaju sve veće. Zagađenje vazduha, saobraćajne gužve i visoka potrošnja fosilnih goriva ozbiljno ugrožavaju kvalitet života, zbog čega je potrebna transformacija transportnih sistema širom sveta.
Održivi transport je koncept koji se zasniva na pružanju transportnih usluga uz minimalan negativan uticaj na ekologiju, društvo i ekonomiju. Osnovni ciljevi održivog transporta su smanjenje emisije štetnih gasova, povećanje energetske efikasnosti primenom novih tehnoloških inovacija, kao i poboljšanje bezbednosti saobraćaja. Takođe, od velikog je značaja i edukacija vozača i putnika o efektima koje saobraćaj ima na životnu sredinu, kao i promene u ponašanju u cilju smanjenja zagađenja.
Jedan od osnovnih ciljeva održivog transporta je postizanje ravnoteže između mobilnosti i zaštite životne sredine. Potrebno je obezbediti efikasan, bezbedan i pristupačan prevoz za ljude i robu, bez ugrožavanja prirodnih resursa. To podrazumeva transformaciju saobraćajnih politika, unapređenje saobraćajne infrastrukture, smanjenje saobraćajnih gužvi, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Kao i mnoge druge zemlje, i Srbija prepoznaje važnost održivog transporta, te se nalazi na putu ka transformaciji svog saobraćajnog sistema. U skladu sa Strategijom održivog urbanog razvoja i planovima za urbanistički razvoj, u Srbiji se već preduzimaju značajne mere za smanjenje negativnog uticaja saobraćaja na životnu sredinu. Prioriteti uključuju unapređenje javnog prevoza, podsticanje korišćenja električnih vozila, uvođenje pametnih saobraćajnih sistema i izgradnju biciklističkih staza.
Ciljevi i planovi u domenu urbane mobilnosti u Srbiji fokusirani su na smanjenje emisije ugljen-dioksida, uvođenje ekoloških prevoznih sredstava, poput električnih autobusa i trolejbusa ali i na bolju povezanost gradskih i prigradskih naselja. Takođe, razvoj zelene infrastrukture i proširenje mreže biciklističkih staza omogućavaju građanima da koriste održive oblike prevoza, smanjujući time zagađenje i povećavajući kvalitet života u gradovima.
Za stanovništvo većih gradova, poput Beograda, Novog Sada i Niša, ovo podrazumeva i poboljšanje efikasnosti javnog prevoza, koji treba da bude pouzdan, brz i dostupan svim korisnicima, uključujući starije osobe i osobe sa invaliditetom. Strategija razvoja javnog prevoza u Srbiji predviđa uvođenje modernih, ekološki prihvatljivih autobusa, češći polasci, kao i integraciju sa drugim vrstama prevoza – bicikli, trotineti, pešačenje.
Regulacija avio-prevoza i drumskog saobraćaja u Evropi
Evropa se u velikoj meri obavezala da smanji emisiju gasova staklene bašte, pa su regulacije koje se odnose na avio-prevoz i drumski saobraćaj postale ključne. U Evropskoj uniji, regulacija emisije ugljen-dioksida iz avio-prevoza postepeno postavlja standarde za smanjenje emisije gasova, a istovremeno se radi na uvođenju zelenih tehnologija u avio-industriji, uključujući biogoriva i električne letelice za kratke i srednje letove. Što se tiče drumskog saobraćaja, Evropska unija zahteva smanjenje emisije ugljen-dioksida za sve nove kamione i autobuse, kako bi se podstakla elektrifikacija transporta i uvođenju hibridnih vozila. Inicijative poput „Euro 6“ standarda za emisiju izduvnih gasova i podsticanje razvoja alternativnih goriva (vodonik i biogas) doprinose smanjenju ekološkog otiska saobraćaja.
U mnogim evropskim gradovima – Amsterdamu, Kopenhagenu i Barceloni, već se primenjuju napredne inicijative koje integrišu održivi transport u svakodnevni život. Amsterdam je, na primer, postavio ambiciozne ciljeve za elektrifikaciju saobraćaja – povećanje broja električnih vozila i subvencije i poreske olakšice za njihovu kupovinu, kao i besplatne ili povoljnije parking karte za vlasnike električnih automobila. Kopenhagen je, s druge strane, lider u promociji biciklističkog saobraćaja sa više od 400 kilometara biciklističkih staza, dok se Barcelona fokusira na pametnu mobilnost, integrišući električne trotinete i bicikle u javni prevoz.
Zelene stanice na autoputevima Srbije
U Srbiji, implementacija zelenih stanica na autoputevima predstavlja korak ka jačanju održivosti saobraćaja. Ove stanice će biti opremljene punjačima za električna vozila, reciklažnim sistemima, i infrastrukturom za bicikle, čime se podstiče korišćenje ekoloških oblika prevoza i smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Takođe, biće deo šireg plana za integraciju održivih transportnih opcija na glavnim putnim pravcima u zemlji.
