Od letnjih žega do superćelijskih oluja
KAKVA JE BUDUĆNOST SRBIJE U SVETLU KLIMATSKIH PROMENA? Kako se nositi sa bržim zagrevanjem, EKSTREMNIM SUŠAMA i poplavama koje sve više ugrožavaju našu zemlju
Situacija na polju klimatskih promena u Srbiji je kompleksna i ozbiljna, a procene pokazuju da se naša zemlja zagreva više i brže od globalnog proseka i to za 1,8 stepeni Celzijusa, a leti za čak 2,6 stepeni, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.
Ona je, govoreći na Dijalogu o klimatskim promenama koji je ovo ministarstvo organizovalo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj, istakla da ukoliko se ne preduzmu ambiciozne akcije na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji.
- Kao što je navedeno u revidiranom nacionalno utvrđenom doprinosu, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime koje stvaraju velike štete i gubitke u našoj zemlji. Od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto šteta - rekla je ona.
Dodala je da su drugi glavni uzrok najvećih gubitaka poplave i podsetila da su u maju i junu 2023. godine jake kišne padavine i izliveni bujični i drugi vodotokovi izazvali štetu na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi.
„Poplave su tada zabeležene u 82 opštine u Srbiji, od čega je u 56 gradova i opština proglašena elementarna nepogoda od poplava. Takođe, već narednog meseca pojavile su se za naš region i nove klimatske opasnosti - superćelijske oluje, nanoseći razorne štete i gubitke u veoma kratkom vremenskom periodu”, rekla je ona.
Nezabeleženi fenomeni
Prema rečima Sandre Dokić, u 2023. godini dogodio se do sada nezabeleženi fenomen, a to je pojava tropskih noći u oktobru, što se desilo kao posledica klimatskih promena. „Prošla godina u Srbiji je bila zvanično najtoplija, ali prema svim dostupnim podacima, ova, 2024, će nadmašiti predhodnu godinu.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, jul ove godine je bio najtopliji od kada se rade merenja u našoj zemlji i ekstremniji je za skoro 5,7 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni period”, rekla je ona.
Navela je da je samo za oštećene i srušene stambene objekte od poplava u junu i superćelijskih oluja u 2023. godini Vlada Srbije isplatila više od 1,8 milijardi dinara, što je više od devet miliona evra. Istakla je da se ova šteta i danas procenjuje i isplaćuje, a da se, s druge strane, gubici i šteta uzrokovani sušom u 2022. i 2024. godini i dalje procenjuju.
Navela je da, uprkos izazovima, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da beleži značajne rezultate pa je usvojilo program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine. Ovaj dokument, kako je naglasila, prvi je takve vrste u Srbiji i predstavlja ključni korak ka povećanju otpornosti najranjivijih sektora i njime je definisano 25 prioritetnih mera prilagođavanja, koje su neophodne da bi se umanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike. Poseban akcenat stavljen je na sektor poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.
„Na polju ublažavanja klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine je, po uzoru na Evropsku uniju, uspostavilo sistem za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima energetskih i industrijskih postrojenja, koji je digitalizovan i operativan. Dodala je da je sistem za izdavanje dozvola digitalizovan i omogućava direktnu komunikaciju između operatera i ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine i da je do sada odgovoreno na skoro 1.800 poruka. Istakla je da se radi na tome da se do kraja godine izdaju dozvole za emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi operateri radili monitoring svojih emisija tokom 2025. godine.
E. D. N.