Upis u srednju školu otvara nedoumice oko izbora
Kako preživeti malu maturu i izabrati najbolji profesionalni put, večita su pitanja koja s početkom drugog polugodišta najviše zaokupljaju pažnju i osmaka i njihovih roditelja. U pomoć im priskače stručni kadar škole, ali tu su i ostale institucije, pa i brojne brošure i informatori.
“Jedan od vidova pripreme jesu radionice koje drže odeljenjske starešine, pedagozi ili psiholozi, a teme su različite: pisanje radne biografije, pravljenje vizitkarti, kako vidimo sebe za deset godina... – kaže školski pedagog Žana Manić iz OŠ „Žarko Zrenjanin”. – Drugi način je testiranje interesovanja, sposobnosti, veština i inteligencije, uz saglasnost roditelja. Nakon toga vodimo grupni razgovor s učenicima, a zatim individualni, kad analiziramo situaciju. Ako ima potrebe, zovemo roditelje da nam pripomognu idejom, željom, digresijom. “
U praksu su, saznajemo, uvedeni i tzv. realni susreti, tj. posete srednjim školama i preduzećima prema interesovanjima učenika, a koristi se i tehnika „senka na poslu”, gde deca tokom 48 sati imaju priliku da prate dešavanja na radnom mestu koje ih zanima.
Među najpopularnijim novosadskim školama već godinama prednjače Medicinska, Ekonomska i Elektrotehnička, a ništa manje nisu tražene ni gimnazije, mada to umnogome zavisi od toga da li đaci potiču iz ruralne ili urbane sredine.
“Moje iskustvo je pokazalo da dečaci biraju zanimanja gde će moći da se takmiče jer su po prirodi skloni kompetitivnim aktivnostima – kaže Žana Manić. – Privlače ih i programerska zanimanja, ali nisam mogla da proniknem u to da li njihovi motivi imaju veze s dobrom zaradom u budućnosti ili s ljubavlju prema tom poslu. Sem izuzetno talentovanih, biraju malo lakše grane, tipa veb-dizajna, da bi ostali u zoni komfora. “
Iz ugla osnovaca, perspektivna su zanimanja u oblasti medicine jer mogu najlakše naći posao u inostranstvu. Benefit pronalaze i u Saobraćajnoj školi, zbog šanse da se besplatno polaže vozački ispit za sve kategorije. Osim onih vezanih za kompjutere, kao novi popularni smerovi isplivali su mehatronika i robotika, pa i neki drugi.
“ Postoji čitava nomenklatura novih zanimanja. Gledajući reklame, devojčice su, recimo, počele da pričaju o lajf koučingu. Za nepunih 19 godina, koliko radim u prosveti, primetila sam i neke promene koje imaju veze s radikalnom feminizacijom u društvu. Saobraćajna odeljenja trećeg stepena donedavno su bila isključivo muška, dok sada u razredu imate i po pet devojčica. Kad sam tražila ko će sa mnom ići na promociju Vojne gimnazije, a broj je bio ograničen na njih 15, javilo se sedam-osam učenica, više nego što sam očekivala”, objašnjava Manićeva.
Realne želje
Činjenica da se tri četvrtine tinejdžera upiše u jednu od tri škole s vrha sopstvene liste želja potvrđuje da oni znaju da usklade ambicije i mogućnosti na osnovu prikupljenih bodova.
„Prema podacima za prošlu školsku godinu u OŠ „Žarko Zrenjanin”, od 161 đaka koji je predao listu želja, 91 se upisao u školu koja je bila navedena na prvom mestu, što je 56 odsto, tj. nešto više od polovine ukupnog broja učenika, kao i dve prethodne školske godine”, kaže školski pedagog Ivana Lazić i dodaje da se petnaestoro njih, ili devet odsto, upisalo u drugu navedenu školu, a isti rezultati bili su i za treću želju.
Kako se bliži kraj školske godine, više su pod pritiskom roditelji nego đaci.
“ Ima dece koja su savesna i već su počela sama da se spremaju, ali ima i onih koji se probude pred završni ispit. Velika je olakšica što već od prvog polugodišta nastavnici vikendom drže besplatnu pripremnu nastavu i obaveštavaju roditelje koliko često njihova deca dolaze, a korisna smernica su i bodovi s pripremnog završnog ispita”, dodaje Lazićeva.
S. Milačić
