Nov sistem bodovanja za upis u srednje škole: Na završnom ispitu opet 40 bodova

Pomoćnica ministra ovu promenu obrazložila je željom da se vrednuje više znanje koje đaci pokažu na testu, pošto je „jagma za ocenama u školi postala teret i za đake, nastavnike i roditelje“.

Da podsetimo, prošle godine osmaci su u srednju školu konkurisali s maksmalno 70 bodova po osnovu uspeha iz poslednja tri razreda osnovne škole i sa maksimalno 30 bodova na završnom ispitu, na kojem su sva tri testa , bar po mogućem maksimalnom broju osvojenih bodova, bila ravnopravna, to jest iz svakog je moglo da se osvoji najviše po 10 bodova.

Ali ako odemo još malo dalje u prošlost, videćemo da ovo nije prva promena u bodovanju za upis u srednju školu. Naime, od kada je 2011. godine završni ispit zamenio dotadašnji kvalifikacioni i tako postao obavezan za sve osmake, malo koje godine nešto nije menjano.

Tih prvih godina, odnosno 2011. i 2012, na završnom testu su se polagali samo srpski, odnosno maternji jezik i matematika i iz svakog od ova dva testa moglo se sakupiti najviše po 20 bodova, dok je uspeh iz osnovne škole donosio još 60 i to tako što se uspeh iz šestog, sedmog i osmog razreda množio sa po četiri. Zatim je, zbog provaljivanja testova 2013. godine, završni ispit poništen pa su se osmaci te godine u srednje škole upisali samo po osnovu uspeha iz osnovne škole. Sledeća godina, uz prilično negodovanja u javnosti, donela je i treći test u završni ispit i tako ga kompletirala. Taj test, s pitanjima iz pet predmeta - fizike, hemije, biologije, geografije i istorije, tada se zvao kompozitni i nosio je duplo manje bodova od ostala dva testa. Iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i iz matematike osmaci su mogli da osvoje te godine maksimalno po 16 bodova, a iz kompozitnog testa osam.Tako je, bez obzira na to što je broj testova povećan, ovaj ispit i dalje nosio maksimalno 40 bodova, a uspeh iz osnovne škole još 60. Međutim, sledeće godine to je već promenjeno, pa je uspeh iz poslednja tri razreda osnovne škole dobio na značaju dodavanjem još 10 bodova, koji su oduzeti uspehu na završnom ispitu. Tako je te 2015. godine osmak sa svim peticama u šestom, sedmom i osmom razredu sakupio 70 bodova, i to množenjem tih petica u šestom sa četiri, a u sedmom i osmom sa po pet. Za završni je ostalo maksimalno još 30 bodova. Te godine, bar po bodovima, sva tri testa na završnom ispitu su izjednačena i svaki je maksimalno donosio po 10 bodova. U međuvremenu je kompozitni test preimenovan u kombinovani, mada su pitanja ostala iz istih predmeta. Ovakav način bodovanja važio je za tri generacije osmaka, to jest sve do ove generacije. Njima se vrednovanje uspeha u poslednja tri razreda srednje škole vratilo na vreme pre 2015, to jest sve petice opet nose 50 bodova. Međutim, vrednovanje testova na završnom ispitu je promenjeno.

Gledano unazad od prošle godine, posle ujednačavanja i vrednovanja sa po 10 bodova, preko početnog davanja većeg značaja srpskom, odnosno maternjem jeziku i matematici, time što su nosili duplo veći broj bodova (po 16), nad kombinovanim testom, koji je, te godine kada je uveden nosio samo osam bodova, sada  je praktično najvažniji kombinovani test, jer nosi 14 bodova, dok se za sve tačne odgovore iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike dobija po 13.

Promena je minulih godina u vrednovanju uspeha osnovaca na takmičenjima, to jest za osvojeno neko od pojedinačna prva tri mesta na međunarodnim i državnim takmičenjima u osmom razredu. Pored toga što je smanjen broj bodova koje ovi uspesi nose,na neki način im je smanjen i značaj. Naime, ovi bodovi u početku su se dodavali svim učenicima koji ih imaju, a poslednjih godina se dodaju svim kandidatima koji ih imaju samo pri konkurisanju za škole za telente. Pri rangiranju u ostale škole ovi bodovi uzimaju se u obzir tek u slučaju da više kandidata ima isti broj bodova po osnovu uspeha i završnog ispita, a i onda tek posle bodovanja diplome „Vuk Karayić“, a pre broja bodova osvojenih samo na završnom ispitu.

Kako ove bodove s takmičenja pomoćnica ministra nije spominjala, može se pretpostaviti da je tu sve ostalo po starom. Ako je tako i ovogodišnjim osmacima uspesi na takmičenjima, ako su međunarodna, boduju se sa 20 bodova za prvo mesto, 18 za drugo i 14 za treće, dok oni sa državnih nose osam za prvo, šest za drugo i četiri boda za treće mesto. Ukoliko učenik ostvari više nagrada iz istog predmeta, računa se ona na kojoj je osvojio više bodova.

D. Devečerski