Упис у средњу школу отвара недоумице око избора

“Један од видова припреме јесу радионице које држе одељењске старешине, педагози или психолози, а теме су различите: писање радне биографије, прављење визиткарти, како видимо себе за десет година... – каже школски педагог Жана Манић из ОШ „Жарко Зрењанин”. – Други начин је тестирање интересовања, способности, вештина и интелигенције, уз сагласност родитеља. Након тога водимо групни разговор с ученицима, а затим индивидуални, кад анализирамо ситуацију. Ако има потребе, зовемо родитеље да нам припомогну идејом, жељом, дигресијом. “

У праксу су, сазнајемо, уведени и тзв. реални сусрети, тј. посете средњим школама и предузећима према интересовањима ученика, а користи се и техника „сенка на послу”, где деца током 48 сати имају прилику да прате дешавања на радном месту које их занима.

Међу најпопуларнијим новосадским школама већ годинама предњаче Медицинска, Економска и Електротехничка, а ништа мање нису тражене ни гимназије, мада то умногоме зависи од тога да ли ђаци потичу из руралне или урбане средине.

“Моје искуство је показало да дечаци бирају занимања где ће моћи да се такмиче јер су по природи склони компетитивним активностима – каже Жана Манић. – Привлаче их и програмерска занимања, али нисам могла да проникнем у то да ли њихови мотиви имају везе с добром зарадом у будућности или с љубављу према том послу. Сем изузетно талентованих, бирају мало лакше гране, типа веб-дизајна, да би остали у зони комфора. “

Из угла основаца, перспективна су занимања у области медицине јер могу најлакше наћи посао у иностранству. Бенефит проналазе и у Саобраћајној школи, због шансе да се бесплатно полаже возачки испит за све категорије. Осим оних везаних за компјутере, као нови популарни смерови испливали су мехатроника и роботика, па и неки други.

“ Постоји читава номенклатура нових занимања. Гледајући рекламе, девојчице су, рецимо, почеле да причају о лајф коучингу. За непуних 19 година, колико радим у просвети, приметила сам и неке промене које имају везе с радикалном феминизацијом у друштву. Саобраћајна одељења трећег степена донедавно су била искључиво мушка, док сада у разреду имате и по пет девојчица. Кад сам тражила ко ће са мном ићи на промоцију Војне гимназије, а број је био ограничен на њих 15, јавило се седам-осам ученица, више него што сам очекивала”, објашњава Манићева.

Реалне жеље

Чињеница да се три четвртине тинејџера упише у једну од три школе с врха сопствене листе жеља потврђује да они знају да ускладе амбиције и могућности на основу прикупљених бодова.

„Према подацима за прошлу школску годину у ОШ „Жарко Зрењанин”, од 161 ђака који је предао листу жеља, 91 се уписао у школу која је била наведена на првом месту, што је 56 одсто, тј. нешто више од половине укупног броја ученика, као и две prеthodnе школске године”, каже школски педагог Ивана Лазић и додаје да се петнаесторо њих, или девет одсто, уписало у другу наведену школу, а исти резултати били су и за трећу жељу.

Како се ближи крај школске године, више су под притиском родитељи него ђаци.

“ Има деце која су савесна и већ су почела сама да се спремају, али има и оних који се пробуде пред завршни испит. Велика је олакшица што већ од првог полугодишта наставници викендом држе бесплатну припремну наставу и обавештавају родитеље колико често њихова деца долазе, а корисна смерница су и бодови с припремног завршног испита”, додаје Лазићева.

С. Милачић