ПОСЕТИЛИ СМО РАДИОНИЦУ АЛЕКСАНДРА СТАНИСАВЉЕВИЋА Тапетар, сликар , гитариста и каратиста
Aко сте којим случајем пролазећи преко пута Футошке пијаце запазили столице које висе на вратима или стрпљиво чекају у пасажу, вероватно сте се запитали одакле оне ту.
Реч је о радионици и импровизованој галерији Александра Станисављевића, тапетара који иако је у пензији није престао са практиковањем овог старог заната. Наш саговорник није само тапетар, он је и сликар, гитариста и мајстор каратеа.
Тапетеријом се, каже, бави од 16. године, а сада се у старе дане фокусирао на проналажење, набавку и рестаурацију старих и уникатних столица, које након што прођу кроз његове руке добијају нови живот.
– Могу рећи да су моје столице по мало и луде, али са разлогом, то је мој печат који се трудим да оставим на свему што правим и стварам – рекао је Станисављевић за „Дневник”. – Мислим да су људи превише присиљени да буду исти, а зашто би сви морали да волимо исте ствари и није ми јасно када је бити другачији постало погрешно. Не знам ко је измислио да све столице у кухињи морају бити исте и једноставних колора. По мени је то помало плитко, не купимо оно што нам је интересантно већ нешто за шта знамо да неће изазвати никакву реакцију код других људи.
Како је рекао, свака столица коју продаје има своју причу и поруку. Иако његови радови одишу кретивношћу и несвакидашњошћу, каже да он од тог заната тешко живи.
– Цео радни век радио сам као тапетар и тако сам зарадио и пензију, од које не могу да живим, па сам тако наставио да радим приватно – пожалио се наш саговорник. – Због година и здравствених проблема не могу да радим велике комаде намештаја, као што су брачни кревети и слично, једино на чему могу да радим су столице. Јануар, фебруар и март су, што би се рекло, мртви, па у том периоду не продам ништа. Додуше, сад скоро су власници једног кафића купили од мене шест столица, све различитог дезена и облика. Често дођу и људи из позоришта да погледају шта имам и да ли им то одговара за сценографију.
Александар столице углавном добија од своја два пријатеља која се баве селидбама, па сваки занимљив примерак столице, коју њихов клијент жели да баци, они сачувају и предају га Аци.
– Сада имам идеју да направим едукативне столице за децу у облику саобраћајних знакова. Сматрам да би им то било занимљиво и било би ми драго када би им барем мало помогло при учењу – казао је Александар Станисављевић.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.