OŠ „Miroslav Antić” neguje istraživački pristup nastavi: Igrom do nauke i novih znanja
U osnovnoj školi „Miroslav Antić” u Futogu godinama se neguje istraživački pristup nastavi, stoga su nastavnici pre šest godina došli na ideju da pokrenu projekat na nivou škole, da bi učenici samostalno, na njima zanimljiv i interesantan način, a primenom naučnih metoda, dolazili do određenih saznanja.
Projekat je organizovan tako da su đacima na mesečnom nivou nuđeni jednostavni ogledi koje su rešavali, a svoje rezultate su prezentovali na završnoj manifestaciji „Festival nauke”, koji se tradicionalno realizuje u školi.
Po rečima nastavnice hemije te škole i koordinatora predmeta Igrom do nauke Adrijane Sarić, nakon šest godina su otišli korak dalje ne bi li ispunili svoj cilj da se učenici naučno opismene i proširili delovanje projekta i na slobodne nastavne aktivnosti, te se od ove godine đaci mogu opredeliti i za predmet Igrom do nauke.
– Kroz taj predmet učenici rade jednostavne oglede, a bavili smo se raznim temama, poput zagađenja bukom, obnovljivim izvorima energije, klimatskim promenama, dakle svim onim što praktično utiče na našu životnu okolinu – rekla je za naš list Adrijana Sarić. – Uključeni su učenici od petog do sedmog razreda, koji prolaze kroz sve faze naučne metode, s ciljem da se naučno opismene kroz naučnoistraživački rad. Praktično, radeći svoje oglede, oni moraju da prođu od postavke ogleda preko realizacije, a svaki deo ogleda mora da se dokumentuje, izvede zaključak i na osnovu toga učenici naprave vord dokument ili „power point” prezentaciju i prikažu svoje rezultate.
Po njenim rečima, đaci petih razreda se bave temom koja je u vezi sa zagađenjem bukom, šestaci se bave izučavanjem i uzročnicima klimatskih promena, dok sedmaci rade na obnovljivim izvorima energije. Upustva i sam ogled pripremi Adrijana, dok deca na času realizuju zadatak. Svaki ogled je praktičan i radi se po principu eksperimenta.
– Predmet je vrlo lepo prihvaćen od učenika i u sva tri razreda imamo grupu od 30 učenika, s tim što u petom imamo dve takve grupe – priča nastavnica. – Tokom rada, đaci su podeljeni u manje grupe od po dva do tri učenika, da bi svako od njih mogao učestvovati u realizaciji ogleda. Na sledećem času obrađujemo rezultate koje su dobili, dok poslednji čas oni prezentuju šta su postigli i iz toga naučili. Tako već sad budimo ekološku svest kod njih i nadam se da će se ona održati i kada budu odrasli ljudi.
Kako kaže, sada rade na izučavanju zvuka kao uzročnika buke, ispituju vibracije, i to su sve jednostavni ogledi, koji se izvode s jednostavnim materijalima, dostupnim svima u kući.
– Izučavanje vibracija smo radili tako što smo uzeli dva štapića od sladoleda, špatule koje se koriste u Domu zdravlja i uzeli smo slamčice koje su isekli, povezali su ih gumicom, spojili s dve špatule i duvali u njih – kaže naša sagovornica. – Ukoliko sve dobro odrade, gumica počinje da vibrira, a oni su sami morali da dođu do zaključka o tome kako se zvuk pomera u zavisnosti od rastojanja. U planu je na samom kraju, kada sve savladaju i potpuno se obuče, da koriste aplikaciju na telefonu ili školski bukomer koji imamo, te ćemo ići po Futogu i meriti nivo buke na raskrsnicama u frekventnom i manje frekventnom delu dana, zatim u školi, u zatvorenom ili otvorenom prostoru i slično, da bismo imali dovoljno materijala za upoređivanje rezultata.
Po njenim rečima, učenici koji idu na predmet Igrom do nauke takođe će biti deo završnog „Festivala nauke”.
I. Bakmaz
Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac