Nauka, inovacione i tehničke delatnosti srpski ekonomski adut

Ti podaci pokazuju da je Srbija – a mera su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi za jul – imala veću prosečnu platu u rudarstvu, prerađivačkoj industriji, trgovini na veliko i malo, informisanju i komunikacijama i administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima.

Srbija ima veću neto zaradu u julu u delatnosti stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti – 580 evra, od pomenute tri države. Prosečna neto plata u toj delatnosti u Crnoj Gori je 432 evra, Federaciji BiH 548, a u Republici Srpskoj 470. Veću neto platu Srbija ima i u informisanju – 826 evra u odnosu na Crnu Goru, gde ona iznosi 729, Federaciji BiH 712 i u Republici Srpskoj 644.

U ostalim delatnostima komšije nas šiju po primanjima.

Kada je reč o delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, prosečna neto zarada u julu ove godine u Srbiji bila je 793 evra, što je znatno više od republičke neto plate u tom mesecu. No, ona je u isto vreme bila 72 evra menja nego prosečna neto plata u toj delatnosti u Crnoj Gori, gde je iznosila 855, ali i 103 evra manja od zarade zaposlenih u toj delatnosti u Federaciji BiH, gde iznosi 896. U isto vreme, prosečna neto zarada u toj delatnosti u Republici Srpskoj iznosila je 616 evra. Podaci ukazuju na to da Federacija BiH ima najviše plate u snabdevanju električnom energijom. Osim toga, ima veće prosečne neto zarade i u državnoj upravi, zdravstvu i ostalim uslužnim delatnostima. Tako je prosečna neto plata u toj državi u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju 677 evra i 141 evra je veća od te delatnosti u Srbiji, 69 evra od Crne Gore i 77 evra od Republike Srpske. Značilo bi to da su neto julske plate zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju najmanje u Srbiji, zatim u Republici Srpskoj pa u Crnoj Gori. Kada je reč o zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prosečna neto zarada u Federaciji BiH je 678 evra, čime je 215 evra je veća nego u julu ove godine u Srbiji, kada je iznosila 463. Veća je i 114 evra nego u Crnoj Gori – 564, kao i 124 evra nego u Crnoj Gori – 553.

Kada je reč o ostalim uslužnim delatnostima, u kojima se mesecima u Srbiji beleži najniža neto mesečna plata, ona je u julu i avgustu ove godine, po podacima koje je izneo Zdravković, u Federaciji BiH bila 194 evra veća kod nas, gde je iznosila 350 evra. U isto vreme, u tim delatnostima neto plata u Federaciji BiH veća je 169 evra od prosečne plate u tim delatnostima u Crnoj Gori – 475, kao i 177 evra od zarade u Republici Srpskoj – 467.

U građevinarstvu najveću prosečnu neto platu u julu i avgustu ove godine beleži Crna Gora – 463, što je 28 evra više nego u Srbiji – 435, ali je zato 136 veća nego u Federaciji BiH – 330 i 140 evra nego u Republici Srpskoj – 323 evra. Kada je reč o saobraćaju i skladištenju, i tu Crna Gora ima znatno veću prosečnu neto platu u julu i avgustu u odnosu na Srbiju, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Dok je u toj delatnosti kod Crnogoraca prosečna neto zarada 559 evra, ona u Srbiji iznosi 449, Federaciji BiH 459 i Republici Srpskoj 354 evra.

Crnogorci više cene poljoprivredu

Zdravković navodi da prosečna neto zarada po delatnostima u julu i avgustu ove godine za poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo u Srbiji iznosi 417 evra, Crnoj Gori 609, Federaciji BiH 481, a u Republici Srpskoj 386. U rudarstvu prosečna neto plata u Srbiji je 759 evra, Crnoj Gori 677, Federaciji BiH 528, a Republici Srpskoj 620. U prerađivačkoj industriji prosečna neto zarada u julu bila je 422 evra, što je najviše u odnosu na ostale tri države s kojima se podaci upoređuju. Prosečna neto plata u Crnoj Gori u toj delatnosti je 404 evra, Federaciji BiH 353 i Republici Srpskoj 380.

Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja najviše plaćaju u Crnoj Gori jer je tamo prosečna neto plata bila 1.001 evro. U isto vreme, ona je u Srbiji iznosila 804, Federaciji BiH 859, a u Republici Srpskoj 746 evra. Poslovanje nekretninama najviše se isplati u Crnoj Gori jer je tamo u julu i avgustu prosečna neto zarada iznosila 757 evra, dok je u Srbiji bila 479, Federaciji BiH 440, a Republici Srpskoj 391 evro.

LJ. Malešević