Narodni pokret „Begečani” nastoji da sačuva vrednosti svoga sela

Na prvi pogled obrazloženje zvuči presurovo jer, ko je to ko loše misli tom bačkom selu i njegovim stanovnicima? Ipak, naš sagovornik nudi obrazloženje, uz napomenu da njihov pokret politika ne zanima, već samo ono za šta su se Begečani odvajkada zalagali – da budu domaćini u svome selu.

„„Mi smo ljudi Begečani”, stara je izreka koja nam je služila na ponos, a ne za porugu“, u dahu priča Gajdobranski.

„Nikada nas nije zanimalo ko je koje vere, već samo ko je kakav čovek, a svima nam je bio cilj da našem selu doprinosimo, a ne da ga rasturamo. Pa, sedamdesetih godina prošlog veka niste mogli kupiti kuću u Begeču, a danas ih je na desetine za prodaju.“

Kao jedan od prioriteta koji zahteva punu pažnju i spas od „arčenja” je Alaska bara. Na sugestiju da je svima koji iz Begeča nisu, a čuli su za to selo, na pomen vode prva asocijacija Begečka jama, naš sagovornik kaže da je Jama samo deo Alaske bare i da taj zaštićeni park prirode polako ali sigurno gubi svoj sjaj.

„Riba se izlovljava, čuvara nema, radi ko šta hoće. Znani i neznani dovlače kamp-prikolice i postavljaju ih po svom nahođenju. Bespravno se ograđuju površine, jednom rečju, vlada opšti javašluk i vreme je da se tome stane na put. Narodni pokret „Begečani” pokušaće da zaštiti svoj prirodni biser. Želimo da od njega stvorimo rezervat prirode poput „Zasavice”, a kao nevladina organizacija prihvatamo svaku dobronamernu pomoć i sugestiju, bez obzira na to od koga ona dolazila“, kaže Gajdobranski.

Trpi i kultura

Lazar Gajdobranski kaže da je Zavičajni muzej takoreći uništen i da za desetak godina begečka deca neće ništa znati o istoriji svoga sela.

„Nekada je naše kulturno-umetničko društvo, koje je u međuvremenu ugašeno, bilo pobratim s KUD „Miljenko Cvitković” sa sarajevske Baščaršije. Mogao bih još da nabrajam, ali, polako. Borićemo se da revitalizujemo sve ono što smo nekada imali i čime smo se ponosili.“

Osnivačka skupština pokreta bila je 28. juna prošle godine i tada je donet Statut Narodnog pokreta „Begečani”, čije je zvanično sedište u Ulici kralja Petra 1.

„Begeč se prvi put u spisima pominje 1393. godine, što je zabeleženo i u našem zvaničnom grbu. Naši ciljevi su da preduzimamo i pomažemo sve radove koji doprinose unapređenju, ulepšavanju i razvoju Begeča u svakom pogledu, da insistiramo na zaštiti postojeće imovine sela, ali i da pokrećemo inicijative te preduzimamo mere da se Begeču vrati sva imovina koja je na bilo koji način otuđena ili oteta. Pođednako nam je važno i da zaštitimo sadašnju imovinu od propadanja i da ona bude u funckiji sela“, nabraja Gajdobranski samo neke od 15 stavki taksativno navedenih u Statutu pokreta.

Ističući da je rad „Begečana” javan i da član pokreta može biti svako ko prihavata navedene ciljeve, Gajdobranski kaže da podrška meštana svakim danom postaje sve snažnija, a da se uz overenu izjavu zakonskog zastupnika mogu učlaniti i mladi koji su napunili 14 godina.

„Finansiramo se članarinom, dobrovoljnim prilozima, donacijama, poklonima, finansijskim subvencijama i drugim zakonom dozvoljenim načinima. Volimo svoje selo i cilj nam je da napreduje i razvija se“,  naglašava Gajdobranski.

S. Savić