Народни покрет „Бегечани” настоји да сачува вредности свога села
Лазар Гајдобрански, утисак је, могао би о Бегечу да прича данима. До пензије му је остао месец, али му, очигледно, прави посао тек предстоји – борба за своје село. Због тога је, уосталом, с групом истомишљеника, јуна 2016. године и основао Народни покрет „Бегечани”, чији је циљ да „заштити Бегеч и Бегечане”.
На први поглед образложење звучи пресурово јер, ко је то ко лоше мисли том бачком селу и његовим становницима? Ипак, наш саговорник нуди образложење, уз напомену да њихов покрет политика не занима, већ само оно за шта су се Бегечани одвајкада залагали – да буду домаћини у своме селу.
„„Ми смо људи Бегечани”, стара је изрека која нам је служила на понос, а не за поругу“, у даху прича Гајдобрански.
„Никада нас није занимало ко је које вере, већ само ко је какав човек, а свима нам је био циљ да нашем селу доприносимо, а не да га растурамо. Па, седамдесетих година прошлог века нисте могли купити кућу у Бегечу, а данас их је на десетине за продају.“
Као један од приоритета који захтева пуну пажњу и спас од „арчења” је Аласка бара. На сугестију да је свима који из Бегеча нису, а чули су за то село, на помен воде прва асоцијација Бегечка јама, наш саговорник каже да је Јама само део Аласке баре и да тај заштићени парк природе полако али сигурно губи свој сјај.
„Риба се изловљава, чувара нема, ради ко шта хоће. Знани и незнани довлаче камп-приколице и постављају их по свом нахођењу. Бесправно се ограђују површине, једном речју, влада општи јавашлук и време је да се томе стане на пут. Народни покрет „Бегечани” покушаће да заштити свој природни бисер. Желимо да од њега створимо резерват природе попут „Засавице”, а као невладина организација прихватамо сваку добронамерну помоћ и сугестију, без обзира на то од кога она долазила“, каже Гајдобрански.
Трпи и култура
Лазар Гајдобрански каже да је Завичајни музеј такорећи уништен и да за десетак година бегечка деца неће ништа знати о историји свога села.
„Некада је наше културно-уметничко друштво, које је у међувремену угашено, било побратим с КУД „Миљенко Цвитковић” са сарајевске Башчаршије. Могао бих још да набрајам, али, полако. Борићемо се да ревитализујемо све оно што смо некада имали и чиме смо се поносили.“
Оснивачка скупштина покрета била је 28. јуна прошле године и тада је донет Статут Народног покрета „Бегечани”, чије је званично седиште у Улици краља Петра 1.
„Бегеч се први пут у списима помиње 1393. године, што је забележено и у нашем званичном грбу. Наши циљеви су да предузимамо и помажемо све радове који доприносе унапређењу, улепшавању и развоју Бегеча у сваком погледу, да инсистирамо на заштити постојеће имовине села, али и да покрећемо иницијативе те предузимамо мере да се Бегечу врати сва имовина која је на било који начин отуђена или отета. Пођеднако нам је важно и да заштитимо садашњу имовину од пропадања и да она буде у фунцкији села“, набраја Гајдобрански само неке од 15 ставки таксативно наведених у Статуту покрета.
Истичући да је рад „Бегечана” јаван и да члан покрета може бити свако ко прихавата наведене циљеве, Гајдобрански каже да подршка мештана сваким даном постаје све снажнија, а да се уз оверену изјаву законског заступника могу учланити и млади који су напунили 14 година.
„Финансирамо се чланарином, добровољним прилозима, донацијама, поклонима, финансијским субвенцијама и другим законом дозвољеним начинима. Волимо своје село и циљ нам је да напредује и развија се“, наглашава Гајдобрански.
С. Савић