Konak stigao pod krov Vavedenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima

Veliki građevinski zahvat, izgradnja objekta impozantnih dimenzija, započeta u martu ove godine, odvija se prema planiranoj dinamici, možda i brže od toga. Dan uoči hramovne slave, majstori su počeli da pokrivaju krov.

– Ima još puno toga da se uradi – napominje nastojatelj Vavedenjskog manastira arhimandrit dr Kleopa. – Sprovedene su vodovodne i električne instalacije, polako se malteriše enterijer. Koristimo svaki lep dan da se što više uradi. Ako bude obilnijih padavina nastavićemo radove na proleće, kada vreme dozvoli. Nama ostaje da se molimo na svakoj liturgiji za one koji se trude, rade i prilažu za izgradnju konaka. To je prvi verski objekat nakon sto godina koji se gradi u Sremskim Karlovcima, koji će ostati kao amanet srpskom narodu, poput Patrijaršijskog dvora, Karlovačke gimnazije, Bogoslovije i drugih objekata. Verujem da će i posle mene ovde biti monaha koji će nastaviti misiju koju smo otac Duško Maslarić i ja započeli. Hvala Bogu da smo svoj temelj izgradili na molitvi i duhovnom životu što me kao nastojatelja svete obitelji raduje.

Konak će, kako je ranije otac Kleopa objasnio, imati sve ono što jedan takav objekat treba da ima. U prvom redu je to trpezarija što se smatra možda i najvažnijim sadržajem jer okupljanje posle liturgije jeste vrlo važan segment verskog života. Iako nedovršen, konak je već za praznik Svetog Nektarija, čiji deo moštiju se čuva u crkvi, prvi put u budućoj trpezariji dočekao brojne goste nakon liturgije. Imaće i kancelarije za vođenje administrativnih poslova, pomoćne prostorije za crkvene predmete, biblioteku, salon za zvanice, devet monaških kelija i jednu za episkopa, kuhinju, kupatila i vinski podrum. U tom kopleksu biće i prodavnica sveća.

–Nadam se, uz Božiju i pomoć dobrih ljudi, useljenju oko ili posle Vaskrsa. U velikoj meri zavisimo i od priloga vernika. Znamo da su teška vremena, da vladaju besparica i skupoća. Svakodevno se suočavamo sa poskupljenjem građevinskog materijala, no, imali smo podršku države i vladike Vasilija, koji  budnim okom prati sve što se ovde radi. Kada smo za Svetog Nektarija posluženje priredili u budućoj sali konaka, posebna toplina mi je obuzela srce. Ta građevna iako nedovršena ja počela da sabira ljude. Vrlo sam srećan što ovaj manastir diše punim plućima. Korak po korak, uz molitvu i ljubav iznad svega, mi ćemo dovesti do kraja ovo delo – kaže iguman.

Po njegovim rečima, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Karlovcima je veoma specifična svetinja. Gradskog je tipa poput mnogobrojnih takvih svetinja u Rumuniji. U njemu, kako kaže, sat mora ostaviti u yepu i ostati dok poslednji vernik ne kaže šta ga muči.

– Naš manastir treba da bude mesto utehe, odmora i mesto u kom će svako naći radost. Mnogi su čuli za mošti Svetog Nektarija i jeloosvećenja posvećena bolesnima koja se svakog poslednjeg petka u mesecu u 16 sati služe, i dolaze sa svih strana. Često me pitaju kako podnosim sve. Nije lako kada imate pred sobom autistično dete koji vrišti, a treba mu čitati molitve, nekoga ko je nekoliko koraka od zagrljaja sa gospodom...Odgovaram da mi Bog daje snagu. Živimo u dobu u kom vladaju mnoge bolesti i svakodnevno se susrećem sa raznim bolesnicima. Pored toga što radim u Bogosloviji, trudim se da opravdam poverenje episkopa i rektora, i čim završim časove, hitam u manastir jer uvek neko čeka molitvu. Ova svetinja je i mnoge Karlovčane probudila. Moram priznati da dolazi najviše Karlovčana jer osećaju toplinu mesta za šta su zaslužni i moji prethodnici Jovan Petković, Jovan Milanović, Duško Maslarić. Posle Starog Hopova, Jašija u Rumuniji, Krušedola, u kojima sam bio pre, Sremski Karlovci su vrlo posebni, i živeti u njima je velika čast. Ovo mesto traži ljude za velika dela – zaključuje otac Kleopa.

Zorica Milosavljević