„Jugoalat” na tankoj žici između stečaja i reorganizacije
Jedina preostala fabrika u metalskom kompleksu u Novom Sadu „Jugoalat”, na Futoškom putu 8, posle vlasničke transformacije još preživljava tranziciju.
Opstaje na papiru jer u fabrici nije radno, ali većinski vlasnik Spasoje Jakovljević nastoji da sačuva fabriku između stečaja i reorganizacije.
Novi stečaj uveden je u martu prošle godine zbog nepoštovanja Unapred pripremljenog plana reorganizacije, a ovih dana na oglasnoj tabli Privrednog suda u Novom Sadu objavljen je novi prečišćen tekst UPPR-a AD „Jugoalat” u stečaju, gde ga poverioci u stečajnoj pisarnici mogu pogledati od 8 do 13 časova.
Jakovljević sada očekuje da će UPPR prihvatiti većina poverilaca od oko 400 mahom bivših radnika i Poreske uprave.
– Sud bi novi, prečišćeni tekst UPPR-a trebalo da razmatra 10. decembra, kada bi i poverioci trebalo o njemu da se izjasne – kaže Jakovljević, navodeći da je potrebno da polovina poverilaca bude za plan da bi bio prihvaćen.
Fabrike je u Jakovljevićevom posedu od februara 2009. godine, kada je kupio 63 odsto akcija „Jugoalata”, ali je već posle godinu i po, juna 2010, dobio prvu sudsku odluku o otvaranju stečaja.
Od tada, u proteklih osam godina sud je više puta u „Jugoalat” uvodio stečaj, usvajane su odluke o reorganizaciji fabrike, a viši sudovi su te sudske odluke poništavali. Bila je doneta 22. marta 2011. godine i odluka suda o bankrotu, i za 6. april zakazana i prodaja imovine, ali se to nije dogodilo jer je Ustavni sud Srbije poništio bankrotstvo 15. marta 2012. godine.
Po njegovim rečima, UPPR predviđa isto što i raniji planovi reorganizacije: pokretanje proizvodnje, aktiviranje poslovnih partnera i osposobljavanje pogona za ponovni rad, da bi se vratili dugovi firme, koji, kako navodi, iznose oko šest miliona evra.
– Za početak smo predvideli da se zaposli 50 do 60 radnika, a vremenom, kad se proizvodnja zauka, a kupci iznova kod „Jugoalata” budu kupovali alat i rezrvne delove, poveća i broj radnika i obim proizvodnje – kaže Jakovljević.
On nije naveo koliko planira da uloži da fabriku pokrene, ali je spomenuo da je do sada u „Jugoalat” uložio oko milion evra.
Od otvaranja stečaja prošlo je godinu i po, a za to vreme je, kaže vlasnik, Privredni sud tri puta odbijao UPPR, a Apelacioni sud ukidao odluke novosadskog Privrednog suda.
– Razlog zašto je poslednji put plan odbijen Privredni sud je našao u tome što su dva pravna lica – poverioca, dali izjavu da su videli UPPR, ali su rekli da nisu sigurni u to da će i glasati da se reorganizacija usvoji jer je „Jugoalat” u stečaju, što nije bilo tačno jer je apelacija odbacila odluku Privrednog suda i dala prednost reorganizaciji – naveo je Jakovljević. – Zato sam se žalio Ustavnom sudu Srbije jer Privredni sud nije u Agenciji za privredne registre, kada je Apelacioni sud odbio njegovu odluku, to uneo u registar, i tako je doveo u zabludu dva pravna lica. Zato je sada novi uređeni i prečišćeni tekst UPPR-a ponovo pred poveriocima. Ta nova verzija reorganizacije ne razlikuje se od prethodnog UPPR-a, već je to prečišćena verzija u pogledu zakona.
Po njegovim rečima, dugovi od šest miliona evra su naduvani – realno su upola manji.
– Da mi je dopušteno da radim, „Jugoalat” bi se za osam godina podigao na noge i bio u metalskom kompleksu fabrika za ugled, što je svojevremeno i bio. Umesto punih fabričkih hala s radnicima i sa zalihama robe, račun „Jugoalata” je blokiran, a poverioci, bivši radnici, uprkos pravonažnim sudskim presudama, ne mogu da naplate potraživanja nastala zbog neisplaćenih plata u periodu dok nisam postao većinski akcionar – predočava Jakovljević.
Z. Delić