Na vrata „Jugoalata” drugi put zakucao stečaj

Sud je pozvao obezbeđene i neobezbeđene poverioce da prijave potraživanja, a prvo poverilačko ročište i Skupština poverilaca je 10. maja.Povod da se sada uvede stečaj jeste nepoštovanje Plana reorganizacije fabrike iz 2013. godine, koji u osnovi čini vraćanje dugova poveriocima druge i četvrte klase od oko 130 miliona dinara. „Jugaolat” sudu nije dostavio bilo kakav dokaz o tome da će u bilo kojem roku platiti dug poveriocima, Privredni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz Zakona o stečaju o otvaranju tog postupka.

U obrazloženju te odluke navodi se da je prvo stečajna upravnica Jadranka Gulan kao poverilac fabrike podnela  predlog za pokretanje stečajnog postupka u „Jugoalatu” u julu prošle godine jer nije dobila naknadu za rad u vođenju stečaja od jula  2010. godine. Upravnici je „Jugoalat” ostao dužan oko 24.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Istim povodom potom je u decembru 2016. zahtev podneo i stečajni upravnik Ninoslav Šimić (bio zadužen za sprovođenje UPPR-a), kome „Jugoalat” treba da plati više od 2,1 miliona dinara. Izmirenje tih novčanih naknada bile su predviđene UPPR-om.

U međuvremenu su se i drugi poverioci, nekadašnji zaposleni, obraćali sudu istim povodom pa je tako jedan od nekadašnjih radnika u zahtevu za pokretanje stečaja naveo da je od februara 2013. do novembra 2016. prodato između 150 i 200 mašina, što je suprotno UPPR-u. Predlagači su, osim zahteva za uvođenje stečaja, dostavili i dokaz da je iz Poslovnog registra Slovenije izbrisano preduzeće S. A. D. A. B. DOO Celje, koje je vlasnik „Jugoalata” Jakovljević naveo kao podnosioca UPPR-a. Upravo je ta firma u Sloveniji bila svojevremeno spominjana kao Jakovljevićeva imovina koja, kako se pričalo u javnosti, ima isti proizvodni program kao i „Jugoalat”, što ga je i navelo da kupi novosadsku fabriku.

Jakovljeviću s „Jugoalatom” nije nimalo lako. Fabriku nije kupio iz prve ruke jer je prva prodaja bila 2005. godine. Postao je vlasnik 2009, kupivši 63 odsto akcija fabrike, dok ostatak pripada malim akcionarima i Erste banci. Međutim, svega godinu kasnije (jul  2010), sud je prvi put uveo stečaj na zahtev dvojice radnika kojima se dugovalo po milion dinara za neisplaćene plate. Iz tog stečaja je bio proglašen bankrot i određen i datum prodaje celokupne imovine „Jugoalata” (april 2012), ali je tadašnji Ustavni sud Srbije u martu iste godine poništio odluku Privrednog suda u Novom Sadu i Privrednog apelacionog suda u Beogradu, obrazloženjem da Jakovljević nije imao pravo na pravično suđenje. Jakovljević je osporavao dugovanja, smatrajući da su naduvana, i tvrdio da postoje biznismeni koji merače imovinu, koja je tada bila procenjena na 4,3 miliona evra. U to vreme on je tvrdio da po privatnim proceniteljima košta 18 miliona evra jer ima  25.000 kvadrata zemljišta i 18.000 kvadratnih metara pod halama, ne računajući mašine i zalihe.

Z. Delić

Ne radi mesecima

Fabrika je od 2009. godine u posedu srpskog biznismena Spasoja Jakovljevića i ne radi mesecima jer je isključena struja. Ali Jakovljević ne želi da o problemima u poslovanju priča za javnost, premda je po usvajanju  UPPR-a (avgust 2013) imao ambiciozne planove, najavljivao izvoz za Austriju, Rusiju, Kinu i pričao o osvajanju tržišta novim proizvodima  potrebnim u građevinskoj industriji i u medicini.