Evolucija disko kulture u Novom Sadu: Kako smo ručno bojili sijalice

Organizator i moderator tribine bio je Dejan Jovičić, koji je, pored novinarstva, deo svog života posvetio i di-džejingu (OTDG Di-Džej Deki), a već više od dvadeset godina je i aktivni kreator NS di-džej scene. Koncepcija same večeri zasnivala se na predstavljanju di-džej kulture od samih početaka pa sve do danas, a čast da je predstave i da evociraju uspomene imali su Miroslav Mića Jokić prvi di-džej u Novom Sadu, prof. dr Ivan Majdevac- Di-Džej Dok, koji je radio u dve konkurentne diskoteke toga doba „Đava“ i „Točak“ i najtraženiji di-džej i producent ovog doba Atila Tot Tole. Svaki od govornika osvrnuo se na svoj period rada, odnosno na svoje početke, zanimljivosti i uspomene.

Tribina je započela predstavljanjem sedamdesetih godina, koje je po svemu označio i Miroslav Mića Jokić. On svoje početke beleži na Radiju Novi Sad, što je i bio uvod u njegovu di-džej karijeru, koju kasnije nastavlja u „Piping Tomu„.

– „Piping Tom„ je bio mesto gde su mladi uživo mogli da slušaju pesme sa radija i uživaju – govori Mića Jokić. –  Ono što je zanimljivo jeste da smo uvek imali jedan blok laganih pesama koji smo najavljivali kao “Dame biraju“ i to je bila prilika da se mladi upoznaju, a kasnije se nastavljalo sa žešćom muzikom – dodaje on.

Ozbiljno dugu karijeru Miće Jokića potvrđuje i ono što je sada daleko u prošlosti, a reč je o načinu na koji su oni tada pravili atmosferu u klubovima. Naime, reč je o bojenju običnih sijalica u razne boje koje su palili i gasili improvizovanim sistemom, kako bi doprineli atmosferi. A ono što je posebno zanimljivo jeste to da i pored toga što je svoju karijeru započeo, sada već veoma davno, i dalje ga i u sedamdesetpetoj godini možemo čuti na velikim događajima poput Egzita.

Drugi deo večeri bio je posvećen di-džejingu osamdesetih godina, koje je predstavljo sada već dugogodišnji hirurg Ivan Majdevac. Njegovu karijeru obeležio je rad u dve tada konkuretne diskoteke, „Đavu“ i „Točak“; kada je gotovo nemoguće bilo raditi i u jednoj i u drugoj. Ono što on izdvaja kao omiljeni deo svoje karijere jeste nerazvijena tehnika i oskudni uslovi za rad, čemu su morali da se prilagođavaju, pa ni muziku nisu puštali određenim redom, sa poređanim bitovima, već su posmatrali publiku i uklapali se sa njihovom energijom. Pored studija medicine; na koje je odlučio da se usredsredi, prestao je da se bavi di-džejingom onda kada je osetio da nadolezeći trendovi nisu ono čemu teži.

– Moja velika pasija je da danas povremeno pokušam da napravim neke žurke gde se vrte vinili – kaže dr Mejdevac. – Poslednji put je to bilo pre tri godine, ali svakako planiram da ponovim tako nešto.

Poslednji segment večeri bila je di-džej scena sa početka dvehiljaditih i ona koja je danas na snazi. Nju je približio najmlađi međi govornicima Di-Džej Atila Tot Tole. Pomenuti period razlaže na dva perioda di-džejinga:

– Scena početkom dvehiljaditih znatno se razlikuje od današnje - istakao je Tole. - Tada je primarna bila muzika, pomalo neobična i koja deluje nepoznato, gde su pravila bila ista za sve di-džejeve i nije sve bilo toliko pristupačno. Međutim, druga etapa obeležena je internetom koji omogućava gotovo svakom da bude di-džej, te je scena postala dostupna svima.

Na kraju, i pored velikog jaza u godinama, perioda nastupanja i uslovima rada, svaki deo nosi sa sobom posebnu čar i duh tog vremena. Svaki od predstavnika obeležio je i ostavio, odnosno ostavlja trag u periodu svog aktivnog rada i zapisije istoriju u di-džej kulturi.

        V. Jović