Proširuju se i radne zone, a u nekada radnim zonama na Futoškom putu planirano je poslovanje na ulaznim pravcima.

Kada je reč o razvoju grada viđenje urbanista često je različito čak  i takoreći unutar struke.

- Planiranje je doživljaj jednog prostora, uz analizu zatečenog stanja i onoga što bi trebalo da bude, uz naravno mogućnosti i uvažavanje smislenih primedbi građana i institucija, šta bi oni na tom prostoru želeli - objasnio je za „Dnevnik“ direktor JP „Urbanizam“ Dušan Miladinović. - Svaki plan ide na rani javni uvid i javni uvid, i  to je 15 i 30 dana kada svi zainteresovani mogu da podnese primedbe.  Planiranje je kompleksno i nije samo usko sagledavanje problematike unutar struke, u tome učestvuju ne samo arhitekte već i drugi inženjeri, pravnici i sociolozi... Za svaki planski dokument uzimamo uslove od svih nosioca javnih ovlašćenja i upodobljavamo plan, tako da on nije samo rezultat nečije mašte.

- Infrastruktura i privlačenje novih investicija neophodni su za rast jednog grada - ističe Miladinović. - Saobraćaj mnogo utiče na sve nas, otežava nam svakodnevni život ili ga olakšava, ukoliko je brz protok vozila, da nema gužvi i kolapsa. Rađena je studija kakav je uticaj gradnje četvrtog mosta. Pokazalo se da će u naredne tri, četiri godine automobili ići sat i po od kružnog toka na Bulevaru Evrope, kroz Cara Lazara  do Bulevara oslobođenja, ukoliko most ne bude izgrađen.

- Infrastruktura i privlačenje novih investicija neophodni su za rast jednog grada - ističe Miladinović. - Saobraćaj mnogo utiče na sve nas, otežava nam svakodnevni život ili ga olakšava, ukoliko je brz protok vozila, da nema gužvi i kolapsa. Rađena je studija kakav je uticaj gradnje četvrtog mosta. Pokazalo se da će u naredne tri, četiri godine automobili ići sat i po od kružnog toka na Bulevaru Evrope, kroz Cara Lazara  do Bulevara oslobođenja, ukoliko most ne bude izgrađen.

Ne mali problem u gradu predstavlja parkiranje, a javne garaže će bar delimično skloniti automobile s ulica, koje će, kako direktor „Urbanizma“ navodi u tom slučaju biti prohodnije.

- Ide se ka tome da se smanjuje saobraćaj, a povećavaju pešačke zone - napominje Dušan Miladinović. - Izgradnjom garaža biće smanjen broj vozila na ulici, koje u tom slučaju oslobađamo za pešake i bicikliste. Kada je reč o garaži na Trgu republike radimo planski dokument i čeka se idejni projekat. Garaža u Šafarikovoj ulici je nadzemna i tu ima imovinsko-pravnih začkoljica, kao i uvek. I u drugim delovima grada  planirane su garaže, na Detelinari i kod Železničke stanice. Ne kažem da Novi Sad treba da bude mesto garaža, ali ne možete naterati ljude da prodaju automobile ili da im ne dozvolite da kupe nove. U Tokiju, na primer, ne možete da kupite vozilo i dovezete ga u grad, dok ne dokažete da imate obezbeđeno parking mesto, odnosno da ste vlasnik. Možete, doduše, da kupite automobil ali ćete ga držati van grada.

Novi Sad je sve popularnija destinacija, što dokazuje povećan broj turista, pa samim tim i noćenja, a mnogi u grad dolaze zbog Petrovaradinske tvrđave.

- Turistički potencijal Tvrđave je neosporan, ali i podgrađa, koje mora da doživi veliku transformaciju u smislu infrastrukture i neophpodna je ozbiljna obnova, kao što je to urađeno s Almaškim krajem - smatra sagovornik „Dnevnika“. - Veoma važan je i pešačko-bicilistički most, koji kroz tunel kod Tvrđave povezuje Petrovaradin, ali i planiranu Botaničku baštu. Deo vaserštata je namenjen za sport, rekreaciju i kulturu, a ostatak će biti sačuvan u izvornom obliku. Cilj je da se da se kroz vreme zabrani saobraćaj, da vozila obilaze samo podgrađe, s tim da to ne bi važilo za vozila javnog saobraćaja, dostavna i interventna. Na taj način se čuva kulturno-istorijsko nasleđe. Važan je i kongresni turizam, koji je vrlo unosan, i žalosno da Novi Sad nema pravi kongresni hotel i tim pre je značajan dolazak velikog brenda kao što je „Hajat ridžensi“. Univerzitetski centar bi trebalo da ima više takvih hotela i neophodno je stvoriti uslove za organizaciju svetskih i evropskih kongresa, u bilo kojoj sferi nauke.

Dušan Miladinović kaže da je građevina pokretač i motor razvoja svakog grada, te podseća da je pre 2013. godine u Novom Sadu bilo manje od 6.000 građevinskih radnika, a danas ih je oko 15.000 i više.

- To, naravno, ne znači da ne treba da bude zelenih površina i kroz planske dokumente ih u suštini povećavamo - napominje direktor „Urbanizma“. - Trudimo se da ukrupnjavamo parcele, jer je na taj način bolja iskorišćenost prostora, u smislu zelenila i parkinga, koji su predviđeni u podzemnim etažama. Na Telepu su na primer planirana dva parka. U toku je uređivanje parka kod Spensa, biće uređen prostor gde će biti prilaz pešačko-biciklističkom mostu, a trebalo bi  da se krene i s revitalizacijom Univerzitetskog parka. Može neko da kaže da 70 odsto teritorije treba da budu zelene površine, ali postavlja se pitanje od čega će takav grad da živi. S druge strane nije moguće ni da svega deset odsto bude zelenila i u svemu je najvažnije naći balans.

Sve popularniji je i cikloturizam, a, po Miladinovićević rečima, na teritoriji grada je nekih 100 kilometara biciklističkih staza, a planirano je da ih bude više od 300 kilometara. Most u produžetku Bulevara Evrope imaće obostrane dvosmerne biciklističke staze, koje će biti povezane s onom od Begeča do Novog Sada, koja je deo Eurovelo 6 rute. Ona, preko mosta, povezuje biciklističku stazu na mestu nekadašnje pruge od Petrovaradina do Beočina i dalje će se granati prema Sremskim Karlovcima.

GUP predviđa uređenje priobalja, koje bi trebalo da privuče kako Novosađane tako i goste, a da istovremeno grad zaštiti od visokog vodostaja Dunava, a posebno važna u tom smislu je Kamenička ada.

- Na Kameničkoj adi je, na delu prve odbrambene linije, planirana veslačka staza, koja će zadovoljavati FISA standarde, zahteve Svetske veslačke organizacije, što će omogućiti veslačima da bezbedno vežbaju, ali i održavanje takmičenja, koja donose finansijsku dobit, ne samo od reklama - objašnjava Miladinović. - Uz veslačku stazu je je planirano uređeno kupalište, plaža dužine oko 1.400 metara, koja ne bi bila plavljena kada je visokog vodostaj, i gde bi voda bila blago protočna, čistija nego u Dunavu, a predviđen je i uređen  prostor za pecanje. Takođe, razvija se cikloturizam , jer je tu predviđen centar za bicikliste, zbog Eurovelo staze. Planirane su i pešačke i biciklističke staze na Kameničkoj adi i delom na Ribarskom ostrvu. Predviđen je i kompleks namenjen kulturnim sadržajima, kao i prostor za sport i rekreaciju. Jedan deo površine namenjen je za glamping turizam, a planiran je hotelski kompleks. Veslačka staza će regulisati podzemne vode i držati ih na stabilnom nivou, pa neće biti problema sa septičkim jamama i njihovim izlivanjem, kao što je to sada slučaj. Regulisaće nivo i na Kameničkoj adi, jer je problem kad podzemne vode dođu ispod korenovog sistema i tada dolazi do isušivanja drveća i propadanja šumskog područja, a s ovim to regulišemo.

Jovana Vukašinović

Foto: arhiva Dnevnika

Širenje radnih zona

Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji, administarativni centar AP Vojvodine, u koji se sve više ljudi doseljava zbog posla, a ne bi trebalo zaboraviti ni one koji tu dolaze na školovanje.

- Grad na svu sreću neminovno raste, pa strategija razvoja podrazumeva i oživljavanje postojećih radnih zona, proširenje i izgradnju novih - ističe Dušan Miladinović. - Imamo dve velike nove radne zone, jedna je zaživela, a druga tek treba, na Zrenjaninskom putu pre Kaća sa leve i desne strane. Na levoj strani je „Kontinetal“, a sad radimo plan za desnu gde je deprasija, takoreći jalovo zemljište. 

Predviđena je i transformacija prostora na uglu Bulevara Evrope i Futoškog puta, preko puta Hotela „Šeraton”, gde je trenutno“ Jugoalat“. Stambeno-poslovni ili poslovno-stambeni kompleksi oživeće deo grada na Futoškom putu. U nekada radnoj zoni  GUP predviđa poslovanje na ulaznim pravcima. Najmanja parcela je površine 1.000 metara kvadratnih, s tim da na 5.000 kvadrata može da bude do 30 odsto stanovanja, a na parcelama od 15.000 i više kvadrata može i do 50 odsto. Samo poslovanje nije moguće, jer bi za tako velike komplekse trebalo da bude brži povrat novca. To bi bio pust deo noću i zato je dopušten udeo stanovanja, da takav deo grada živi ali i da bude poslovni centar, s kancelarijskim prostorima, trgovinama, marketima i slično.