Проширују се и радне зоне, а у некада радним зонама на Футошком путу планирано је пословање на улазним правцима.

Када је реч о развоју града виђење урбаниста често је различито чак  и такорећи унутар струке.

- Планирање је доживљај једног простора, уз анализу затеченог стања и онога што би требало да буде, уз наравно могућности и уважавање смислених примедби грађана и институција, шта би они на том простору желели - објаснио је за „Дневник“ директор ЈП „Урбанизам“ Душан Миладиновић. - Сваки план иде на рани јавни увид и јавни увид, и  то је 15 и 30 дана када сви заинтересовани могу да поднесе примедбе.  Планирање је комплексно и није само уско сагледавање проблематике унутар струке, у томе учествују не само архитекте већ и други инжењери, правници и социолози... За сваки плански документ узимамо услове од свих носиоца јавних овлашћења и уподобљавамо план, тако да он није само резултат нечије маште.

- Инфраструктура и привлачење нових инвестиција неопходни су за раст једног града - истиче Миладиновић. - Саобраћај много утиче на све нас, отежава нам свакодневни живот или га олакшава, уколико је брз проток возила, да нема гужви и колапса. Рађена је студија какав је утицај градње четвртог моста. Показало се да ће у наредне три, четири године аутомобили ићи сат и по од кружног тока на Булевару Европе, кроз Цара Лазара  до Булевара ослобођења, уколико мост не буде изграђен.

- Инфраструктура и привлачење нових инвестиција неопходни су за раст једног града - истиче Миладиновић. - Саобраћај много утиче на све нас, отежава нам свакодневни живот или га олакшава, уколико је брз проток возила, да нема гужви и колапса. Рађена је студија какав је утицај градње четвртог моста. Показало се да ће у наредне три, четири године аутомобили ићи сат и по од кружног тока на Булевару Европе, кроз Цара Лазара  до Булевара ослобођења, уколико мост не буде изграђен.

Не мали проблем у граду представља паркирање, а јавне гараже ће бар делимично склонити аутомобиле с улица, које ће, како директор „Урбанизма“ наводи у том случају бити проходније.

- Иде се ка томе да се смањује саобраћај, а повећавају пешачке зоне - напомиње Душан Миладиновић. - Изградњом гаража биће смањен број возила на улици, које у том случају ослобађамо за пешаке и бициклисте. Када је реч о гаражи на Тргу републике радимо плански документ и чека се идејни пројекат. Гаража у Шафариковој улици је надземна и ту има имовинско-правних зачкољица, као и увек. И у другим деловима града  планиране су гараже, на Детелинари и код Железничке станице. Не кажем да Нови Сад треба да буде место гаража, али не можете натерати људе да продају аутомобиле или да им не дозволите да купе нове. У Токију, на пример, не можете да купите возило и довезете га у град, док не докажете да имате обезбеђено паркинг место, односно да сте власник. Можете, додуше, да купите аутомобил али ћете га држати ван града.

Нови Сад је све популарнија дестинација, што доказује повећан број туриста, па самим тим и ноћења, а многи у град долазе због Петроварадинске тврђаве.

- Туристички потенцијал Тврђаве је неоспоран, али и подграђа, које мора да доживи велику трансформацију у смислу инфраструктуре и неопхподна је озбиљна обнова, као што је то урађено с Алмашким крајем - сматра саговорник „Дневника“. - Веома важан је и пешачко-бицилистички мост, који кроз тунел код Тврђаве повезује Петроварадин, али и планирану Ботаничку башту. Део васерштата је намењен за спорт, рекреацију и културу, а остатак ће бити сачуван у изворном облику. Циљ је да се да се кроз време забрани саобраћај, да возила обилазе само подграђе, с тим да то не би важило за возила јавног саобраћаја, доставна и интервентна. На тај начин се чува културно-историјско наслеђе. Важан је и конгресни туризам, који је врло уносан, и жалосно да Нови Сад нема прави конгресни хотел и тим пре је значајан долазак великог бренда као што је „Хајат риџенси“. Универзитетски центар би требало да има више таквих хотела и неопходно је створити услове за организацију светских и европских конгреса, у било којој сфери науке.

Душан Миладиновић каже да је грађевина покретач и мотор развоја сваког града, те подсећа да је пре 2013. године у Новом Саду било мање од 6.000 грађевинских радника, а данас их је око 15.000 и више.

- То, наравно, не значи да не треба да буде зелених површина и кроз планске документе их у суштини повећавамо - напомиње директор „Урбанизма“. - Трудимо се да укрупњавамо парцеле, јер је на тај начин боља искоришћеност простора, у смислу зеленила и паркинга, који су предвиђени у подземним етажама. На Телепу су на пример планирана два парка. У току је уређивање парка код Спенса, биће уређен простор где ће бити прилаз пешачко-бициклистичком мосту, а требало би  да се крене и с ревитализацијом Универзитетског парка. Може неко да каже да 70 одсто територије треба да буду зелене површине, али поставља се питање од чега ће такав град да живи. С друге стране није могуће ни да свега десет одсто буде зеленила и у свему је најважније наћи баланс.

Све популарнији је и циклотуризам, а, по Миладиновићевић речима, на територији града је неких 100 километара бициклистичких стаза, а планирано је да их буде више од 300 километара. Мост у продужетку Булевара Европе имаће обостране двосмерне бициклистичке стазе, које ће бити повезане с оном од Бегеча до Новог Сада, која је део Еуровело 6 руте. Она, преко моста, повезује бициклистичку стазу на месту некадашње пруге од Петроварадина до Беочина и даље ће се гранати према Сремским Карловцима.

ГУП предвиђа уређење приобаља, које би требало да привуче како Новосађане тако и госте, а да истовремено град заштити од високог водостаја Дунава, а посебно важна у том смислу је Каменичка ада.

- На Каменичкој ади је, на делу прве одбрамбене линије, планирана веслачка стаза, која ће задовољавати ФИСА стандарде, захтеве Светске веслачке организације, што ће омогућити веслачима да безбедно вежбају, али и одржавање такмичења, која доносе финансијску добит, не само од реклама - објашњава Миладиновић. - Уз веслачку стазу је је планирано уређено купалиште, плажа дужине око 1.400 метара, која не би била плављена када је високог водостај, и где би вода била благо проточна, чистија него у Дунаву, а предвиђен је и уређен  простор за пецање. Такође, развија се циклотуризам , јер је ту предвиђен центар за бициклисте, због Еуровело стазе. Планиране су и пешачке и бициклистичке стазе на Каменичкој ади и делом на Рибарском острву. Предвиђен је и комплекс намењен културним садржајима, као и простор за спорт и рекреацију. Један део површине намењен је за глампинг туризам, а планиран је хотелски комплекс. Веслачка стаза ће регулисати подземне воде и држати их на стабилном нивоу, па неће бити проблема са септичким јамама и њиховим изливањем, као што је то сада случај. Регулисаће ниво и на Каменичкој ади, јер је проблем кад подземне воде дођу испод кореновог система и тада долази до исушивања дрвећа и пропадања шумског подручја, а с овим то регулишемо.

Јована Вукашиновић

Фото: архива Дневника

Ширење радних зона

Нови Сад је други по величини град у Србији, администаративни центар АП Војводине, у који се све више људи досељава због посла, а не би требало заборавити ни оне који ту долазе на школовање.

- Град на сву срећу неминовно расте, па стратегија развоја подразумева и оживљавање постојећих радних зона, проширење и изградњу нових - истиче Душан Миладиновић. - Имамо две велике нове радне зоне, једна је заживела, а друга тек треба, на Зрењанинском путу пре Каћа са леве и десне стране. На левој страни је „Континетал“, а сад радимо план за десну где је депрасија, такорећи јалово земљиште. 

Предвиђена је и трансформација простора на углу Булевара Европе и Футошког пута, преко пута Хотела „Шератон”, где је тренутно“ Југоалат“. Стамбено-пословни или пословно-стамбени комплекси оживеће део града на Футошком путу. У некада радној зони  ГУП предвиђа пословање на улазним правцима. Најмања парцела је површине 1.000 метара квадратних, с тим да на 5.000 квадрата може да буде до 30 одсто становања, а на парцелама од 15.000 и више квадрата може и до 50 одсто. Само пословање није могуће, јер би за тако велике комплексе требало да буде бржи поврат новца. То би био пуст део ноћу и зато је допуштен удео становања, да такав део града живи али и да буде пословни центар, с канцеларијским просторима, трговинама, маркетима и слично.