DUŠAN MILADINOVIĆ: Novi Sad planski i kvalitetno da izađe na vodu

– Predlog novog generalnog urbanističkog plana do 2030. godine Novom Sadu planira novu liniju odbrane od poplava, odnosno da od plavnog zemljišta dobijemo neplavno da bi se mogli realizovati planirani sadržaji na Kameničkoj adi, kao što su hotelsko-turističkim kompleks, mnogo više zelenila, nova plaža, šetališta, biciklistička staza, ali i veslačka po svetskim standardima, te dva nova stambeno-poslovna bloka na prostoru starog brodogradilišta i sadašnje kasarne Rečne flotile – izjavio je za „Dnevnik“ direktor Javnog preduzeća „Urbanizam“ Dušan Miladinović.

JP „Urbanizam” je poslao zahtev za mišljenje povodom izrade generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine i izdatih vodnih uslova JVP „Vode Vojvodine” Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Svi ti planovi odnose se na uređenje priobalja s bačke strane grada, koje obuhvata prostor od granice Kamenička ada – Kamenjar do „Danubijusa“ i obalu koja se naslanja postojećim nasipom na južni Telep, pa ide do Ulice 1.300 kaplara i Bulevarom despota Stefana, do okretnice kod Štranda. Radi se o površini od 414 hektara, odnosno 178 hektara vodene površine i oko 236 hektara kopna.

On navodi i da su planski dokumenti nesprovodivi jer je 2010. godine stupio na snagu novi Zakon o vodama koji je onemogućio da se planiraju sadržaji po važećem Generalnom urbanističkom planu na predviđenim lokacijama.

– Na području brodogradilišta bio je planiran hotel pa turistički i ugostiteljski sadržaji koji se, po prethodnim zakonima, mogao raditi. Od 2010. godine to je zabranjeno. Nakon velikih poplava 2004. godine, i zakona koji je donet kao odgovor na te poplave, važeći plan je postao „mrtvo slovo na papiru“, a neki delovi nisu razrađeni ni planom generalne, ni detaljne regulacije. Ceo prostor od 414 hektara mora da se razrađuje planovima generalne i detaljne rugulacije – pojašnjava Miladinović.

Po ugledu na Bratislavu

– Plan i želja je da Novi Sad zaista kvalitetno izađe na vodu, delom ugledajući se na određene evropske i svetske gradove, kao što je Bratislava, koji maksimalno koriste obalu, i to ne samo kao šetalište već kao prostor koji se aktivno koristi, bilo da je on u kulturnim, sportskim i rekreativnim sadržajima, ali i stambeno-poslovnim – ukazuje Miladinović.

On je dodao da je novi Predlog plana uređenja priobalja na levoj obali Dunava kvalitetno unapređenje postojećeg, što je najkarakterističnije na prostoru Kameničke ade.

– Sadašnjim planom prilično je raširena izgradnja po Kameničkoj adi sa svim infrastrukturama i ulicama koji zadiru u sadašnji pošumljeni deo. Važeći plan predviđa oko 43 hektara saobraćajnih površina, a novim planom to smanjujemo na 20 hektara. Dakle, manje asfaltiranja i betoniranja. Park-šuma u okviru važećeg plana Kameničke ade je oko 23,65 hektara. Novim planom ga povećavamo na 38,62 hektara, odnosno 63 odsto. Ostalo zelenilo na tom području po važećem planu je 40 hektara, a novim planom to podižemo na nešto manje od 60 hektara, što je povećanje od 48 odsto. Takođe, planira se jedan hotelski kompleks – ističe Miladinović.

Dodaje i da su imali značajne razgovore s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i da su u potpunosti ispunili njihove zahteve na osnovu karte zaštićenog dela šumskog područja.

– Suština generalnog urbanističkog plana i plana generalne regulacije je da dobijemo još jednu odbrambenu liniju od poplava, što sada nije slučaj. Sada je prva linija – linija nasipa do južnog Telepa. Kamenička ada cela i Ribarsko ostrvo i brodogradilište sada su nebranjena zona, odnosno plavni deo. Pravljenje nove odbrambene linije nam dozvoljava Zakon o vodama, Prostorni plan posebne namene koridora Dunav, to je panevropski Koridor 7, kao i posebna uredba koja se odnosi na taj prostorni plan, ali i strategija razvoja na koridoru Dunav. Prostorni plan posebne namene koridora Dunav je definisao kako se rade odbrambene linije na celom toku, ali to ne važi za gradove Novi Sad, Pančevo, Beograd i Smederevo. Tu Zakon i prostorni plan lepo kažu da se ti delovi u gradovima uređuju planovima nižeg reda: generalnim urbanističkim planom, planovima generalne i detaljne regulacije. Da bismo kao planeri bili sigurni u ono što hoćemo, mi smo eksterno angažovali firmu da uradi hidrološku studiju ledostaja, vodostaja i pronosa nanosa u koritu Dunava, i tu su bili uključeni i profesori hidrologije s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koji imaju i velika iskustva u tome jer su uradili mnogo takvih studija koje su priznate i na međunarodnom nivou. Ta studija je pri kraju i, po raspoloživim podacima, pokazala je da nema negativnog uticaja na korito Dunava, ni na vodostaj, ni na ledostaj, ni na nanose – kaže Dušan Miladinović.

On navodi da će time južni Telep, koji je bio na prvoj liniji odbrane, biti relaksiran jer su prilikom većeg vodostaja do sada imali probleme s podizanjem podzemnih voda i izlivanjem septičkih jama, a izgradnjom nove, prve linije odbrane preko Kaameničke ade, taj problem će umnogome biti smanjen. Planirana prva linija odbrane će se nadovezati na postojeću u Šumskoj ulici.

– Prva linija obezbeđuje da to područje, koje je, inače, gradsko građevinsko zemljište i delom šumsko zemljište i sada je plavno, bude sutra neplavno, što nam omogućava da izgradimo sve sadržaje koje smo planirali, a nadležni pravni akti omogućavaju izgradnju vodnog objekta, što je svakako prva linija odbrane od poplava. Kada taj ceo prostor pretvorimo u branjeni deo, možemo napraviti veslačku stazu koja je i prethodnim planom bila zamišljena, ali po FISA standardima. To su međunarodni standardi koji jasno definišu da na stazi ne sme doći do promene nivoa i kvaliteta vode, a to se postiže samo kada je u branjenoj zoni od poplava. To omogućava da veslači Kluba „Danubijus 1995“ bezbedno vežbaju, ali i da se održavaju međunarodna takmičenja. Uz tu veslačku stazu planirana je nova plaža dug 1,2 kilometar koja neće biti plavljena prilikom visokog vodostaja kao što je slučaj sa Štrandom – ističe Miladinović.

Planirana su dva podzemna tunela u blizini brodogradilišta kao jednosmerna veza između veslačke staze ka Dunavcu, čime se dobija protočnost vode u veslačkoj stazi i Dunavcu, a samim tim ponovno oživljavanje eko-sistema. Osim hotelskog kompleksa planiraju se i manji tipski turističko-ugostiteljske objekti koji mogu biti u nebranjenoj zoni, ali i šest i po kilometara biciklističko-pešačkih trim-staza, ne računajući postojeću stazu dugu dva i po – tri kilometra koja je planirana na prvoj liniji odbrane, što će građanima doneti ukupno oko devet kilometara staza da ih aktivno koriste.

Kako dodaje, postoji i deo predviđen za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa. To je brodogradilište, koje je privatna parcela i koje čini dva odsto od cele površine plana. Deo koji je sada u službi kasarne, odnosno Rečne flotile, kada se jednog dana vojska iseli odatle, takođe je planiran za stambeno-poslovni kompleks, ali će se očuvati park-šuma koja je sada u sastavu kasarne. Oba ta područja, po navodima direktora „Urbanizma“, čine manje od pet odsto površine plana.

– Pošto se plan priobalja preklapa s planom novog mosta u produžetku Bulevara Evrope i Planom generalne regulacije Telepa, eksterno smo angažovali stručnjake da urade saobraćajnu studiju, koja je pokazala da svi sadržaji u priobalju nemaju nikakav uticaj zbog malo vozila, ali da je izuzetno važno da se novi most realizuje u narednom periodu da bi se rasteretio saobraćaj u tom delu grada – ističe Miladinović.

Marksista i urbanista

Na molbu da prokomentariše izjave nekadašnjeg predsednika Skupštine grada i direktora Zavoda za izgradnju grada, a sadašnjeg funkcionera opozicione Narodne stranke Borislava Novakovića, koji je u više navrata kritikovao taj predlog urbanista, Miladinović je odgovorio:

– Novaković je po zanimanju diplomirani marksista, a ja sam arhitekta i urbanista koji se profesionalno bavi svojom strukom, kao i svi zaposleni u JP „Urbanizam“.

Dodaje da s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode žele da ozelene kejski zid, što se primenjuje po Evropi, ali ne i u našoj zemlji. Ribarsko ostrvo neće menjati sadržaj, ali neće biti zapušteno kao sada, kao i obala na donjem toku.

Na spoju između Ribarskog ostrva i Kameničke ade planirana je i marina, koja se nalazi i u važećem planu. Radi se o površini od deset hektara, od čega je pet hektara kopnenog dela.

– Novi Sad kao turistička destinacija na Dunavu, koji je glavni rečni koridor u Evropi, mislim da stvarno zaslužuje marinu uređenu po svim standardima da bi ljudi dolazili i ostajali, uz sve sadržaje koje nudi marina. Suština celokupnog plana je da će Novi Sad zaista kvalitetno izaći na obalu i dobiti veliki turistički, sportski, rekreativni i hotelsko-ugostiteljski sadržaj – zaključio je Dušan Miladinović.

A. Savanović