Slovačke nošnje najlepše na svetu

I po snegu, kiši, na sahranama, u crkvi, na slavama i svadbama, pa čak i kad ide na njivu da radi, uvek nosi prigodnu suknju. U svom ormanu drži i čuva 200 nošnji koje su, doduše, drugi šili, ali ih zato s posebnom pažnjom i ljubavlju sama održava.

– Ja peglam suknje za sebe, za selo i za pevačku grupu – kaže naša sagovornica, i objašnjava da za peglanje jedne suknje mora da odvoji dva i po sata. – Ako peglam celu garnituru, koju čine još kecelja i bluza, onda mi treba tri i po sata.

Kako kaže baka Marija, nikad u životu nije nosila ništa osim sukanja jer je taj odevni predmet njena ljubav. A kako i ne bi bila, kad tvrdi da su slovačke nošnje najlepše na svetu.

– Naša nošnja je najlepša, ali ne zato što je naša, već zato što koristimo najlepše materijale, lepo šijemo i imamo najlepši vez u Kisaču – stručno objašnjava „prava” Kisačanka, kako za sebe kaže, i dodaje da žene koje se bave nošnjama umeju da slažu boje i znaju da urade sve što je potrebno.

Međutim, savremene žene, koje su se izborile za emancipaciju, ne nose takve suknje jer to nije odeća prigodna za posao. Razlog tome je i što je potrebno izdvojiti mnogo vremena da bi se ta odeća svakodnevno održavala. Ipak, kako se baka Marija hvali, za nju ne postoje razlozi zbog kojih ne bi obukla nošnju i otišla čak i na njivu da kopa.

– Imam suknje koje su posebno sašivene za njivu, od platna – navodi naša sagovornica. – Uvek sam bila na njivi jer volim, mislim da mi je to u krvi. Ne smeta mi suknja, baš naprotiv, meni nije toplo u suknjama kao muškarcima u pantalonama. Još kad dune vetar, bude milina! Imala sam tu sreću da sam se dobro udala i da su me muž i svekrva podržavali u tome da uvek nosim nošnje i da se lepo oblačim.

Danas baka Marija ima jednu unuku, ali ona nosi slovačke nošnje samo kada su određeni festivali, mada je kao dete volela da nosi te raskošne suknje i „pozira” pred ogledalom.

– Trudim se da na nju prenesem kulturu i tradiciju, ali kad vidi da druge devojčice ne nose takve suknje, onda ne nosi ni ona – objašnjava naša domaćica.

Kako se priseća baka Marija Petrik, nekada se drugačije živelo i Kisač je vrveo od dece na ulicama. Danas je sve modernizovano i mlade zanimaju samo telefoni i kompjuteri, objašnjava ona.

– Nekad je bilo više ljubavi – zaključuje vesela domaćica, koja nas je na početku razgovora upozorila na to da „ume da se svađa u kući, ali da inače nije dobar govornik”.

Tekst i foto: L. Radlovački