Đaci u borbi protiv globalnog zagrevanja

Novosadski đaci su postigli izuzetan uspeh - 789 škola se prijavilo na konkurs, ali su oni uspeli sjajnim idejama da se izbore da predstave svoju gimnaziju, zajedno sa još 28 škola iz zemalja članica Evropske unije i četiri škole zemalja kandidata, u dvodnevnoj debati na temu „Globalno zagrevanje“ 19. i 20. marta prošle godine u Briselu. Kako je objasnila profesorka biologije i mentorka đaka Ksenija Novevski, zbog proglašenja pandemije koronavirusa odlazak učenika i profesora – mentora u Brisel tad nije bio moguć, pa je program odgođen za 18., 19. i 20. mart ove godine u onlajn formatu. Glavni deo projekta podrazumevao je prezentovanje najuspešnijih projekata, tako da je novosadska Gimnazija odabrana u prvih osam država, od 33 zemlje, koliko je ukupno učestvovalo, koje su imale priliku da svoje ideje predstave pred auditorijumom i članovima Evropskog parlamenta. Ukoliko se predlozi pokažu kao izvodljivi i uspešni, u planu je da budu implementirani u zakone država članica Evropske unije.

Škole su, u okviru debate, trebale da predstave program, urađen na nivou pojedinca, institucije ili grada, koji bi omogućio smanjenje ispuštanja ugljendioksida kako bi se ublažile posledice globalnogzagrevanja i snizi rast prosečnih godišnjih vrednosti temperature. Konsultovali su se s profesorima hemije da bi što više saznali o hemijskim reakcijama, čitali su raznovrsnu literaturu i stručne radove. Prema rečima Lenke Stević, inspiraciju su pronašli u brojnim divljim deponijama, koje viđamo u gradu.

- Želeli smo da predložima rešenje za taj problem, a naš predlog podrazumevao je da se divlje i gradske deponije smeste u podzemne bunkere ili slične kontrolisane sredine – objašnjava Lenka. – Tu bi se nakupljali štetni gasovi, poput metana i ugljendioksida, koji mogu biti i korisni kada se cevima odvode i upotrebe za grejanje ili hlađenje grada, industrijskih postrojenja, da se proizvodi suvi led, da se koristi za dezifekciju ili u auto-industriji i prehrani.

Njena ekipa je otišla i korak dalje, pa su, nakon detaljnog istraživanja, došli na ideju da iskoriste svojstva hiperakumulirajućih biljka (biljke koje iz zemljišta crpe teške metale). Prema njihovom rešenju, kad se završi postupak izvlačenja gasova iz deponije, na nju mogu da se posade te posebne vrste biljaka, ozeleni površina i izgradi naučni centar za ekološka istraživanja.

Prema rečima direktorke Gimnazije“Svetozar Marković” Tatjane Vukadinović, značaj ovakvih projekata je velik, jer pokreće učenike i obrazovnu zajednicu.

- Ono što je ostavilo poseban utisak na mene je da evropske institucije koriste pamet i kreativnost mladih kao resurs – ističe direktorka Vukadinović. - Ima mnogo darovite dece, koja nisu „opterećena šablonima“, koja su zakoračila u svet odraslih, te moramo da ih uključimo u rešavanje izazova s kojima se susrećemo, da im lokalne institucije i zajednica pruže, po uzoru na Samit, priliku da podele svoje ideje i ponude moderna i jedinstvena rešenja.

Gimnazija ima mnogo projektnih aktivnosti, posebno onih koji se realizuju u okviru redovne nastave. Direktorka Vukadinović kaže da je ponosna na njih, jer je najvažnije da se akcenat stavi na istraživački rad učenika o realnim potrebama u društvu i životu pojedinca.

- Najteže nam je palo to što nismo otputovali u Brisel – iskren je Relja Jocić. – Ipak, cenimo što smo imali priliku da razmenimo znanja s vršnjacima i da iznesemo svoje ideje. Bilo je zanimljivo čuti kako drugi razmišljaju i koliko im je stalo do ovakvih problema. Bilo je to pozitivno i zanimljivo iskustvo.

S njim se složio i Strahinja Đukić i pojašanjava da je mladima izuzetno bitno da se čuje njihov glas i da im se pruži prilika da pokažu šta umeju. Kako kaže, nada se da će na jesen imati priliku da u Srazburu upotpuni iskustvo i da „projekat završe onako kako treba“.

Silvia Kovač