Ђаци у борби против глобалног загревања
Ученици Ленка Стевић, Реља Јоцић и Страхиња Ђукић представили су Гимназију “Светозар Марковић” на Европском самиту младих о клими, а њихов програм „Глобал worming, глобал worning“ (Глобално загревање, глобално упозорење) добио је највећи број гласова, те ће као првопласирани учествовати на Европском окупљању за младе, који ће на јесен организовати Европски парламент у Стразбуру.
Новосадски ђаци су постигли изузетан успех - 789 школа се пријавило на конкурс, али су они успели сјајним идејама да се изборе да представе своју гимназију, заједно са још 28 школа из земаља чланица Европске уније и четири школе земаља кандидата, у дводневној дебати на тему „Глобално загревање“ 19. и 20. марта прошле године у Бриселу. Како је објаснила професорка биологије и менторка ђака Ксенија Новевски, због проглашења пандемије коронавируса одлазак ученика и професора – ментора у Брисел тад није био могућ, па је програм одгођен за 18., 19. и 20. март ове године у онлајн формату. Главни део пројекта подразумевао је презентовање најуспешнијих пројеката, тако да је новосадска Гимназија одабрана у првих осам држава, од 33 земље, колико је укупно учествовало, које су имале прилику да своје идеје представе пред аудиторијумом и члановима Европског парламента. Уколико се предлози покажу као изводљиви и успешни, у плану је да буду имплементирани у законе држава чланица Европске уније.
Школе су, у оквиру дебате, требале да представе програм, урађен на нивоу појединца, институције или града, који би омогућио смањење испуштања угљендиоксида како би се ублажиле последице глобалногзагревања и снизи раст просечних годишњих вредности температуре. Консултовали су се с професорима хемије да би што више сазнали о хемијским реакцијама, читали су разноврсну литературу и стручне радове. Према речима Ленке Стевић, инспирацију су пронашли у бројним дивљим депонијама, које виђамо у граду.
- Желели смо да предложима решење за тај проблем, а наш предлог подразумевао је да се дивље и градске депоније сместе у подземне бункере или сличне контролисане средине – објашњава Ленка. – Ту би се накупљали штетни гасови, попут метана и угљендиоксида, који могу бити и корисни када се цевима одводе и употребе за грејање или хлађење града, индустријских постројења, да се производи суви лед, да се користи за дезифекцију или у ауто-индустрији и прехрани.
Њена екипа је отишла и корак даље, па су, након детаљног истраживања, дошли на идеју да искористе својства хиперакумулирајућих биљка (биљке које из земљишта црпе тешке метале). Према њиховом решењу, кад се заврши поступак извлачења гасова из депоније, на њу могу да се посаде те посебне врсте биљака, озелени површина и изгради научни центар за еколошка истраживања.
Према речима директорке Гимназије“Светозар Марковић” Татјане Вукадиновић, значај оваквих пројеката је велик, јер покреће ученике и образовну заједницу.
- Оно што је оставило посебан утисак на мене је да европске институције користе памет и креативност младих као ресурс – истиче директорка Вукадиновић. - Има много даровите деце, која нису „оптерећена шаблонима“, која су закорачила у свет одраслих, те морамо да их укључимо у решавање изазова с којима се сусрећемо, да им локалне институције и заједница пруже, по узору на Самит, прилику да поделе своје идеје и понуде модерна и јединствена решења.
Гимназија има много пројектних активности, посебно оних који се реализују у оквиру редовне наставе. Директорка Вукадиновић каже да је поносна на њих, јер је најважније да се акценат стави на истраживачки рад ученика о реалним потребама у друштву и животу појединца.
- Најтеже нам је пало то што нисмо отпутовали у Брисел – искрен је Реља Јоцић. – Ипак, ценимо што смо имали прилику да разменимо знања с вршњацима и да изнесемо своје идеје. Било је занимљиво чути како други размишљају и колико им је стало до оваквих проблема. Било је то позитивно и занимљиво искуство.
С њим се сложио и Страхиња Ђукић и појашањава да је младима изузетно битно да се чује њихов глас и да им се пружи прилика да покажу шта умеју. Како каже, нада се да ће на јесен имати прилику да у Сразбуру употпуни искуство и да „пројекат заврше онако како треба“.
Силвиа Ковач