Bokser Marko Stanković radom i upornošću ostvaruje snove

Kao glavne adute u toj nameri pomenuo je veru u Boga, sreću, ali pre svega rad, upornost i istrajnost u onome čime se bavi, a njegov život, izvesno je, vezan je za profesionalni boks.

Marko je 18. jula ove godine poneo bokserski pojas šampiona Evrope u UBF verziji, pobedivši u Štutgartu prekidom u trećoj rundi Kubanca Toresa, u meču od osam rundi.

– Svemu onome što ste naveli kao preduslove za uspeh, prethodi ljubav prema onome čime se bavite, bez obzira na to o čemu je reč – kaže Marko Stanković, koji aktivni odmor provodi u Novom Sadu, na svojoj Detelinari. – Non-stop sam na vezi s mojim menayerom Miroslavom Augustinovićem, zastupnikom „Mepoksa”, koji je za mene mnogo učinio i s kim sam 2017. godine potpisao prvi profesionalni ugovor. Od tada se u mom životu mnogo toga promenilo nabolje, ali daleko od toga da mislim da sam sve završio. Naprotiv, tek sada za mene počinju novi, još veći, izazovi.

Počeo je kao kik-bokser, da bi kao 14-togodišnjak prešao na boks.

Iako ispočetka nije nailazio na podršku u Srbiji, poslednji rezultati (skor: pet pobeda u pet mečeva u profi-boksu) doprineli su da Marko opravdano zasluži veću pažnju i poštovanje domaće javnosti.

– Nagoveštena mi je mogućnost da sledeće godine boksujem na Spensu protiv jednog od izazivača. Ne sumnjam da će, ukoliko do meča dođe, to biti vrhunski spektakl, ali organizaciju, protivnika i sve što ide uporedo s jednim takvim mečom, prepustiću mom menayeru, promoterskoj kući „Kobra sport”, i, naravno, gradskim vlastima – kaže Marko.

– Najveći broj klinaca koje interesuju borilački sportovi, zbog atraktivnosti se opredeli za kik-boks – kaže Marko. – Nije to bez razloga jer su u tehnici udaraca uključene i noge. Ipak, uvek me je nešto vuklo prema boksu, sportu koji ne bez razloga zovu plemenitom veštinom.

Kao idole, Marko navodi Muhameda Alija i braću Kličko.

– Kod Alija, osim što je verovatno najveće ime u istoriji boksa, svidelo mi se to što nije pravio razliku među ljudima – naglašava naš sagovornik. – Tako i ja gledam na život. Želim da budem dobar sa svima i da svakoga poštujem i gledam pođednako, bez obzira na to da li je portir ili direktor. A što se braće Kličko tiče, mnogi me već, zbog stasa i lika upoređuju sa čuvenom braćom, a ja ću se truditi da ih i stilom podsetim na njih.

Markov životni moto je „Čini dobro i dobrim će ti se vratiti”. Iz tog razloga, verovatno, ne libi se da komšijama priskoči u pomoć kad god mu se za to pruži prilika. Lično smo se u to uverili kada je drugu iz detinjstva Luki bez dvoumljenja pomogao prilikom renoviranja stana u zgradi na Detelinari. Zato za njega kažu da je vrhunski sportista, ali i još bolji komšija.

Da nije bokser, Marko Stanković možda bi bio profesionalni maneken.

– Bilo mi je simpatično kada sam dobio poziv, ali i manekenstvo zahteva odricanja i žrtve na koje nisam spreman. Moj život je boks, a povremeno, kada mi to obaveze budu dozvolile, prošetaću manekenskom pistom – kaže Marko.

– Trudim se da sportski rezultati ne utiču na moje ponašanje, tako sam vaspitan. I danas volim da se nađem s drugarima, ali se zna: u 23 sata odlazim na spavanje, iako bih voleo da ostanem na druženju. Organizam i telo moraju da se odmore i budu spremni za radni dan vrhunskog sportiste koji se, u mom slučaju, sastoji od dva treninga dnevno. Provedem po pet sati u sali, teretani, na trčanju... ali znam da bez rada i truda uspeha nema. A moja je želja da jednog dana postanem svetski šampion i tako obradujem verne navijače okupljene u „Crveni zid Mepoksa” – ne krije Marko Stanković.

U Nemačkoj, gde boksuje profesionalno, poznat je po imenu Marko Štark.

– Ili Jaki Marko, kako bismo to slobodno preveli. Znate, sve je danas biznis, pa tako i profi-boks. Meni se posrećilo što sam, kako kažu poznavaoci, idealno građen za boksera. Imam visinu, tanke noge, uske kukove i raspon ruku od dva metra, ali i neizmernu volju da treniram i uspem. Nekada sam trčao s rancem napunjenim ciglama, u čizmama, pa su pojedinci govorili da sam „lud”. Danas, hvala Bogu, imam izuzetne uslove, pa to cenim i poštujem – rekao je na kraju razgovora Marko, žureći na prvi trening gde ga je čekao trener Milan Milovac Baja, kome, kaže, mnogo duguje za početak bokserske karijere u klubovima „Novi Sad” i „Bačka”.

S. Savić

Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac