Боксер Марко Станковић радом и упорношћу остварује снове

Као главне адуте у тој намери поменуо је веру у Бога, срећу, али пре свега рад, упорност и истрајност у ономе чиме се бави, а његов живот, извесно је, везан је за професионални бокс.

Марко је 18. јула ове године понео боксерски појас шампиона Европе у УБФ верзији, победивши у Штутгарту прекидом у трећој рунди Кубанца Тореса, у мечу од осам рунди.

– Свему ономе што сте навели као предуслове за успех, prеthodi љубав према ономе чиме се бавите, без обзира на то о чему је реч – каже Марко Станковић, који активни одмор проводи у Новом Саду, на својој Детелинари. – Нон-стоп сам на вези с мојим mеnayеrom Мирославом Аугустиновићем, заступником „Мепокса”, који је за мене много учинио и с ким сам 2017. године потписао први професионални уговор. Од тада се у мом животу много тога променило набоље, али далеко од тога да мислим да сам све завршио. Напротив, тек сада за мене почињу нови, још већи, изазови.

Почео је као кик-боксер, да би као 14-тогодишњак прешао на бокс.

Иако испочетка није наилазио на подршку у Србији, последњи резултати (скор: пет победа у пет мечева у профи-боксу) допринели су да Марко оправдано заслужи већу пажњу и поштовање домаће јавности.

– Наговештена ми је могућност да следеће године боксујем на Спенсу против једног од изазивача. Не сумњам да ће, уколико до меча дође, то бити врхунски спектакл, али организацију, противника и све што иде упоредо с једним таквим мечом, препустићу мом mеnayеru, промотерској кући „Кобра спорт”, и, наравно, градским властима – каже Марко.

– Највећи број клинаца које интересују борилачки спортови, због атрактивности се определи за кик-бокс – каже Марко. – Није то без разлога јер су у техници удараца укључене и ноге. Ипак, увек ме је нешто вукло према боксу, спорту који не без разлога зову племенитом вештином.

Као идоле, Марко наводи Мухамеда Алија и браћу Кличко.

– Код Алија, осим што је вероватно највеће име у историји бокса, свидело ми се то што није правио разлику међу људима – наглашава наш саговорник. – Тако и ја гледам на живот. Желим да будем добар са свима и да свакога поштујем и гледам пођеднако, без обзира на то да ли је портир или директор. А што се браће Кличко тиче, многи ме већ, због стаса и лика упоређују са чувеном браћом, а ја ћу се трудити да их и стилом подсетим на њих.

Марков животни мото је „Чини добро и добрим ће ти се вратити”. Из тог разлога, вероватно, не либи се да комшијама прискочи у помоћ кад год му се за то пружи прилика. Лично смо се у то уверили када је другу из детињства Луки без двоумљења помогао приликом реновирања стана у згради на Детелинари. Зато за њега кажу да је врхунски спортиста, али и још бољи комшија.

Да није боксер, Марко Станковић можда би био професионални манекен.

– Било ми је симпатично када сам добио позив, али и манекенство захтева одрицања и жртве на које нисам спреман. Мој живот је бокс, а повремено, када ми то обавезе буду дозволиле, прошетаћу манекенском пистом – каже Марко.

– Трудим се да спортски резултати не утичу на моје понашање, тако сам васпитан. И данас волим да се нађем с другарима, али се зна: у 23 сата одлазим на спавање, иако бих волео да останем на дружењу. Организам и тело морају да се одморе и буду спремни за радни дан врхунског спортисте који се, у мом случају, састоји од два тренинга дневно. Проведем по пет сати у сали, теретани, на трчању... али знам да без рада и труда успеха нема. А моја је жеља да једног дана постанем светски шампион и тако обрадујем верне навијаче окупљене у „Црвени зид Мепокса” – не крије Марко Станковић.

У Немачкој, где боксује професионално, познат је по имену Марко Штарк.

– Или Јаки Марко, како бисмо то слободно превели. Знате, све је данас бизнис, па тако и профи-бокс. Мени се посрећило што сам, како кажу познаваоци, идеално грађен за боксера. Имам висину, танке ноге, уске кукове и распон руку од два метра, али и неизмерну вољу да тренирам и успем. Некада сам трчао с ранцем напуњеним циглама, у чизмама, па су појединци говорили да сам „луд”. Данас, хвала Богу, имам изузетне услове, па то ценим и поштујем – рекао је на крају разговора Марко, журећи на први тренинг где га је чекао тренер Милан Миловац Баја, коме, каже, много дугује за почетак боксерске каријере у клубовима „Нови Сад” и „Бачка”.

С. Савић

Пројекат „Спортом до здравља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац