Arhiv grada - značajni detalji novosadske istorije: Susret treće vrste

Dok je Jurij Gagarin poneo titulu prvog čoveka u svemiru, Amerikanci su uspeli da osvoje Mesec 21. jula 1969. godine, kada je „Apolo 11” sleteo na Zemljin satelit, a Nil Armstrong se javio s Mesečeve površine rečima „Ovo je mali korak za mene, ali veliki skok za čovečanstvo”.

Svet je postao očaran vasionom, „svemirska groznica” je tresla svet, ali i nas, pošto su prenos sletanja gledali milioni Jugoslovena. S današnje prespektive, vest koja je objavljena u našem listu da je Josip Broz Tito 19. oktobra 1969. godine, samo nekoliko meseci nakon sletanja „Apola 11”, posadu koju su činili Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins svečano primio u Beogradu gotovo je neverovatna.

Prijem koji su dobili američki astronauti predstavljao je prvorazredni događaj, kaže direktor Arhiva grada Petar Đurđev.

Kako dodaje, predsednik Republike Josip Broz je sa suprugom Jovankom primio astronaute u Belom dvoru.

On je u zadužbini Karađorđevića odlikovao astronaute Odrenom Jugoslovenske lente sa zvezdom. Interesatno je napomenuti da je tada Nil Amstrong izjavio da je prvi dečački naučni eksperiment napravio tako što je oponašao izume Nikole Tesle, veli Đurđev.

Istraživanje svemira i objavljivanje članaka na tu temu u dnevnoj štampi verovatno su razbuktali maštu građana. Međutim, za neke čitaoce „Dnevnika”, koji su se 1969. godine javili našem novinaru s informacijom da su u noći između subote i nedelje, u 1.25 sat videli nepoznate letelice na nebu, mali zeleni su stigli i do Novog Sada! Članak o toj zanimljivoj pojavi čuva se u Arhivu grada, kao deo arhivske građe našeg lista. Zabrinuti čitalac je ispričao da je na nebu iznad Novog Sada video svetleće telo na maloj visini, koje je letelo u pravcu Fruške gore, ostavljajući za sobom crvenomodri trag i bacalo je iskre. Kao i uvek, naša ekipa je proverila navode u dežurnoj službi SUP- a, ali nije uspela da dobije potvrdu.

Dva dana kasnije, 5. juna 1969. godine, „Dnevniku” su se obratila dvojica ribolovaca koji su detaljno izneli ono što su oni videli, otkriva Đurđev.

Po njihovim tvdnjama, dodaje naš sagovornik, prvo su čuli šum kao kada leti ptica.

Zatim su videli tri svetleća predmeta u koloni, veličine i oblika fudbalske lopte, koja su sijala belom svetlošću. Lopte su bile povezane svetlošću duginih boja. Da li je bila u pitanju „ribolovačka priča” ili autentično viđenje neidentifikovanih letećih objekata, jednostavno ne možemo reći. Jasno je da su epohu osvajanja svemira često pratile i najrazličitije prijave građana o neobjašnjivim pojavama na nebu. Možemo pretpostaviti da su naši sugrađani bili svedoci procesa razvijanje novih tipova letelica, raketa ili možda satelita, ali ipak na kraju ne možemo isključiti da je to u stvari bio iskonski strah ljudi od nepoznatog, kaže Đurđev.

U 21. veku, koji je doneo mnoga naučna dostignuća, svemir nas i dalje očarava: teleskopima posmatramo i „osluškujemo“ vasionu, roboti istražuju Mars, ali, da li mali zeleni još uvek posećuju Novi Sad ostaje tajna, a Petar Đurđev dodaje – istina je negde tamo.

S. Kovač