ARHIV GRADA: Nepredvidiva ćud Dunava

Ipak, lepi plavi Dunav ima i ružnu stranu – jake struje, virove i za tren oka nabuja u kišnom periodu. Vremešni Novosađani još se živo sećaju velike poplave iz 1965. godine, kada je Dunav podsetio na to da se iza njegove lepote krije i nepredvidiva opsanost. U Arhivu grada čuvaju se fotografije i dokumenti koji podsećaju na tu veliku elementaru nepogodu, ali i na solidarnost i nepokolebljiv duh građana tokom odbane Novog Sada.

Usled nepovoljnih meteoroloških prilika u Zapadnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj i Jugoslaviji, 1965. godine gotovo čitavo proleće i leto prošlo je u napornoj odbrani gradova, naselja i materijalnih dobara i spasavanju ljudskih života od poplava. Po rečima direktora Arhiva grada Petra Đurđeva, ono što je za Novosađane delovalo kao daleka opasnost, od 26. maja se pretvorilo u danonoćnu borbu s nezaustavljivom vodenom stihijom. Vodostaj je dostigao svoj vrhunac 30. juna, kada je isnosio 778 centimetara.

– Tog dana voda je poplavila Vojnu bolnicu u Petrovaradinu, ugrozila Guskov salaš, a od Štranda, kroz kanalizaciju, voda je jurnula na Liman – kaže Đurđev, dodajući da su se najdrastičnije poplave dogodile 1770, 1876, 1926. i 1940. godine. – Već 15. juna vodostaj je bio 20 centimetara viši nego 1940. godine, kada su čitavi delovi grada bili pod vodom. Osim priobalnih delova Sremske Kamenice, Petrovaradina i Novog Sada, posebno je kritično bilo u ulicama Maksima Gorkog, Radničkoj, Stevana Musića, Sonje Marinković, Miloša Bajića, Dušana Vasiljeva i Žarka Vasiljevića. Situacija se naročito pogoršala kada je probijen nasip kod Čelareva, nakon čega je 27. juna poplavljen Begeč.   

Naš list je u sredu, 30. juna 1965. godine, objavio članak „Dnevni izveštaj s vojvođanskih reka – Novi bedemi oko Novog Sada”. U tekstu se navodi da je „kod Novog Sada situacija i dalje ozbiljna. Dunav je dostigao neslućenu visinu od 778 cantimetara iznad normalnog nivoa vodostaja”. Čak 11.000 Novosađana je, uz pomoć vojnika i specijalnih mašina, gradilo odbrambene linije kod Begeča, Futoga i Veternika. Međutim, kako je naš novinar zabeležio, građane je zadesila još jedna nevolja – zbog visokog vodostaja, slegao se priobalni stub podvožnjaka na petrovaradinskoj strani betonskog mosta. Zbog toga je obustavljen železnički i drumski saobraćaj, a vozila su se preusmeravala na Most maršala Tita.

Prva omladinska rada brigada koja je učestvovala u odbrani grada formirana je 29. maja, a do kraja vanrednog stanja osnovano je čak 15 brigada, kroz koje je prošlo oko 8.000 mladića i devojaka od 15 do 25 godina. – Procenjeno je da je u odbrani grada učestvovalao oko 70.000 ljudi, da je voda uništala 159 kuća, dok je 90 pretilo da se uruši, a iz ugroženih mesta novosadske opštine evakuisano je 906 porodica, odnosno 3.540 žitelja, koji su bili smešteni u četiri škole, Poštarskom domu i osam šatorskih naselja – objašnjava Đurđev. – U kritičnim trenucima i u izuzetno teškim uslovima, izgrađena su tri nasipa, koja su omogućila uspešnu odbranu grada, a posebno važan bio je hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, koji je primio ogromnu količinu vode koja bi sigurno potopila Bačku i Novi Sad.

Odbrana od poplave u Vojvodini bila je naveća operacija Jugoslovenske narodne armije od završetka Drugog svetskog rata. Po podacima koje je izneo general-major Bogdan Mamula, u odbrani je učestvovalo 20 garnizona iz Vojvodine i uže Srbije, kao i jedinice Garde, jednice Rečne flotile i pripadnici Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Pomoć je stigla iz Rumunije, Istočne Nemačke, Makedonije, Hrvatske i Slovenije, a jedna brigada iz Mađarske učestovovala je u odbrani na nasipima u novosadskoj opštini.

Odbornici Skupštine grada su 21. jula doneli odluku da se vlasnicima stanova i stanarima koji su ostali bez krova nad glavom daju povoljni krediti. Usledio je period oporavka, intezivirani su poslovi na završetku Kanala Dunav–Tisa–Dunav i ojačavanju bedema na dunavskoj obali. Slabosti i iskustva iz ove vanredne situacije iz 1965. godine pokazali su se dragocenim za organizovanje uspešne odbrane od poplava u potonjim decenijama.

S. Kovač