АРХИВ ГРАДА: Непредвидива ћуд Дунава

Ипак, лепи плави Дунав има и ружну страну – јаке струје, вирове и за трен ока набуја у кишном периоду. Времешни Новосађани још се живо сећају велике поплаве из 1965. године, када је Дунав подсетио на то да се иза његове лепоте крије и непредвидива опсаност. У Архиву града чувају се фотографије и документи који подсећају на ту велику елементару непогоду, али и на солидарност и непоколебљив дух грађана током одбане Новог Сада.

Услед неповољних метеоролошких прилика у Западној Немачкој, Аустрији, Словачкој, Мађарској и Југославији, 1965. године готово читаво пролеће и лето прошло је у напорној одбрани градова, насеља и материјалних добара и спасавању људских живота од поплава. По речима директора Архива града Петра Ђурђева, оно што је за Новосађане деловало као далека опасност, од 26. маја се претворило у даноноћну борбу с незаустављивом воденом стихијом. Водостај је достигао свој врхунац 30. јуна, када је исносио 778 центиметара.

– Тог дана вода је поплавила Војну болницу у Петроварадину, угрозила Гусков салаш, а од Штранда, кроз канализацију, вода је јурнула на Лиман – каже Ђурђев, додајући да су се најдрастичније поплаве догодиле 1770, 1876, 1926. и 1940. године. – Већ 15. јуна водостај је био 20 центиметара виши него 1940. године, када су читави делови града били под водом. Осим приобалних делова Сремске Каменице, Петроварадина и Новог Сада, посебно је критично било у улицама Максима Горког, Радничкој, Стевана Мусића, Соње Маринковић, Милоша Бајића, Душана Васиљева и Жарка Васиљевића. Ситуација се нарочито погоршала када је пробијен насип код Челарева, након чега је 27. јуна поплављен Бегеч.   

Наш лист је у среду, 30. јуна 1965. године, објавио чланак „Дневни извештај с војвођанских река – Нови бедеми око Новог Сада”. У тексту се наводи да је „код Новог Сада ситуација и даље озбиљна. Дунав је достигао неслућену висину од 778 цантиметара изнад нормалног нивоа водостаја”. Чак 11.000 Новосађана је, уз помоћ војника и специјалних машина, градило одбрамбене линије код Бегеча, Футога и Ветерника. Међутим, како је наш новинар забележио, грађане је задесила још једна невоља – због високог водостаја, слегао се приобални стуб подвожњака на петроварадинској страни бетонског моста. Због тога је обустављен железнички и друмски саобраћај, а возила су се преусмеравала на Мост маршала Тита.

Прва омладинска рада бригада која је учествовала у одбрани града формирана је 29. маја, а до краја ванредног стања основано је чак 15 бригада, кроз које је прошло око 8.000 младића и девојака од 15 до 25 година. – Процењено је да је у одбрани града учествовалао око 70.000 људи, да је вода уништала 159 кућа, док је 90 претило да се уруши, а из угрожених места новосадске општине евакуисано је 906 породица, односно 3.540 житеља, који су били смештени у четири школе, Поштарском дому и осам шаторских насеља – објашњава Ђурђев. – У критичним тренуцима и у изузетно тешким условима, изграђена су три насипа, која су омогућила успешну одбрану града, а посебно важан био је хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, који је примио огромну количину воде која би сигурно потопила Бачку и Нови Сад.

Одбрана од поплаве у Војводини била је навећа операција Југословенске народне армије од завршетка Другог светског рата. По подацима које је изнео генерал-мајор Богдан Мамула, у одбрани је учествовало 20 гарнизона из Војводине и уже Србије, као и јединице Гарде, једнице Речне флотиле и припадници Југословенског ратног ваздухопловства. Помоћ је стигла из Румуније, Источне Немачке, Македоније, Хрватске и Словеније, а једна бригада из Мађарске учестововала је у одбрани на насипима у новосадској општини.

Одборници Скупштине града су 21. јула донели одлуку да се власницима станова и станарима који су остали без крова над главом дају повољни кредити. Уследио је период опоравка, интезивирани су послови на завршетку Канала Дунав–Тиса–Дунав и ојачавању бедема на дунавској обали. Слабости и искуства из ове ванредне ситуације из 1965. године показали су се драгоценим за организовање успешне одбране од поплава у потоњим деценијама.

С. Ковач