IGOR MIROVIĆ I NENAD ŠAPONJA POSTALI ČLANOVI AKADEMIKE BALKANIKE EUROPEANE Ideja kulture bez granica

Na plenarnoj sednici ove nadnacionalne institucije, održanoj pre dva dana u Skoplju, u Akademiju su primljeni i bugarski pesnik Zahari Ivanov, zatim prof. dr Samoil Sadikario, jedan od inicijatora i prvi upravnik Muzeja Holokausta u Skoplju, pa dr Zendel Abedin Šehi, albansko-turski profesor političkih nauka i diplomatije, tu je i makedonska umetnica sa privremenom adresom u Holandiji Verica Pandiloska-Gičeva, te kustos i likovni kritčar dr Paskal Letijeri, profesor na Akademiji lepih umetnosti u Napulju. Ovom prilikom je saopšteno da je najveće priznanje Akademije, nagradu koja nosi ime prvog njenog  predsednika Jona Karamitrua,  ove godine dobio portugalski reditelj Tijago Rodrigez, aktuelni direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Avinjonu.

- Povezivanje balkanskih naroda, država i regiona neobično je važno danas, takoreći na sredini 21. veka. Balkan se nakada od Tita Livija nazivao Europa Prima. Danas, kada su se izymešali nazivi i smislovi šta je Evropa a šta Balkana, neobično je važno umetničko iskustvo saradnje i komunikacije sa drugim balkanskim jezicima i narodima. Radujem se što postoji jedna ovakva institucija kao što je Akademika Balkanika Europeana kao žižnna tačka koja objedinjava ovaj prostor, umetnike i naučnike – bitno je reći da postoji i ta naučnoa komponenta. I meni je velika čast da sam postao deo ove akademije i što ćemo u narednom periodu moći da realizujemo nekoliko projekata koji su važni za sve nas - izjavio je za „Dnevnik“ Nenad Šaponja.

Akademika Balkanika Europeana formirana je, podsetimo, 29. oktobra 2017. godine od 17 članova Matične komisije iz svih 10 balkanskih zemalja (Srbiju je predstavljao književnik Vladislav Bajac) u Nacionalnom pozorištu u Bukureštu, kojem je tada bio na čelu poznati pozorišni reditelj i glumac Jon Karamitru, umetnik koji je bio i jedan od prvih ministra kulture Rumunije posle pada režima Čaušeskua. On je bio jednoglasno izabran za prvog predsednika ABE. Na istoj izbornoj skupštini pokrenuta je i veb revija Bridges, koja od tada postala  stvaralačko ogledalo u domenu kulture, umetnosti i nauke. 

- Akademika Balkanika Europeana je pokrenula jedan istorijski entuzijazam da kao prva nadnacio- nalna akademska formacija razvija balkanofiliju, jednu retku disci- plinu koja se suprotstavlja političkim tendencijama da se Balkan pretvori u industriju mržnje, već da on afirmiše utopiju „civilizacije ljubav“, o kojoj su govorili Sveta solunska braća Kiril i Metodije još u devetom veku – izjavio je za „Dnevnik“ makedonski dramski pisac i diplomata Jordan Plevneš aktuelni prvi čovek Akademije. - Ideja nam je da kroz sve konferencije, antologije i manifestacije, koje smo pokrenuli na književnom, filmskom, pozorišnom planu, sa uklučivanjem istaknutih pregalaca, iz više oblasti, opravdamo definiciju poznatog švajcarskog pisca Nikolasa Buvijea iz njegove znamenite knjige „Upotreba sveta“, da je – Balkan srce Evrope. Ulogu Akademike Balkanike Europeane može se, dakle, uporediti sa definicijom „oca Evrope” Žana Monea da, kada bi se Evropa ponovo stvarala, trebalo bi da započne od kulture. Mi smo uvereni u to da bi se Novi ili Otvoreni Balkan upravo mogao graditi na osnovama kulture kao zaista prostor bez granica.